Učitelj

368 Уши ТЕ Љ

„Сутра дан ми је један инородац, господин часног достојања, казао: „Србин се свугди познаје, и док гођ такав буде и буде чувати своје особине, биће народ виђен и славан међу народима, како је и у прошлости.“ А ја узех потом мислити: Боже мој, кад _ једни српски сватови толику позорност на себе обрну, а да шта би било да то нису сватови него српска војска, ако не друга и друкчија, а оно онака, какву сам гледао, за мало, 48 (1848. за време револуције). Добра је и та била, али шта ћемо када се једно мислило и желело а са свијем друго да је изашлог Ко је тому крив» Препозно је то сада расправљати, али треба знати, и бар за себе бити на чистом.

„Ал куд ја одох! Мислио сам само пофалити се, како сам се у сватовима провео, а ја заокупио политизирати и свјетовати | — особина стараца, у које и сам одавно спадам !

# # #

Има још један податак који прекрасно илуструје утицај Владисављевићев на српско становништво ондашњега Трста. Тај је податак у казивању Љ. П. Ненадовића.

— Било је, прича Ненадовић, године 1851. У господској Касини у Трсту седео је стари српски учитељ Димитрије Владисављевић и читао новине. Он врло ретко долажаше ту, а и кад сврати он избере оно време кад обично школе нема да у тишини претрчи неке листове па одмах да иде. Тако је и овога дана учинио, но није дуго сам остао. Један млад трговац уђе, осврте се по великој, лепо намештеној соби, приђе полагано учитељу Вла-. дисављевићу и назва му Бога. Стари учитељ подиже главу, по-. гледа га преко наочари, ништа му не одговори него настави даље. читање. - :

„Господине, рече млади трговац, ја Вас поштујем као што Вас поштује сваки који Вас познаје, и Ви сте према мени свагда били добри и љубазни; или ево има близу година дана, да ме се клоните и окрећете главу од мене, а ја Вас ни у чему нисам увредио. Мени је то врло жао. Молим Вас кажите ми откуда то“ долази“. — Стари учитељ спусти новине на астал, скиде " полагано наочари па рече: „Кад не знате и кад ме питате, ја ћу Вам казати Ваш покојни стриц довео Вас је мени у школу, кад Вам не беше ни пуних десет година. Ја сам Вас учио и радовао сам се што саму Вама гледао једну нову српску кућу у овој великој туђој вароши. Ви