Učitelj

НАШИ ЗАСЛУЖНИ ПРОСВЕТНИЦИ 369

сте изашли ваљан човек и данас богат трговац; испросили сте Аницу, лепу и добру девојку. Одмах затим њен отац пострадао је, пао је у банкротство ; посумњало се у његово поштење, и он је дошао у тамницу где је и свиснуо. Ви сте онда, господине Никола, сели и написали девојци писмо да је остављате, и да она не може бити Ваша жена. Она, која Вас је од свег срца љубила, којој сте се Ви заверили и којој сте неизбројно пута, док је била у слави и богатству, казали да је љубите. После смрти њенога оца доказало се његово поштење. И да није тога било није требало девојку оставити. Ви нисте своју реч одржали, Ви сте изневерили и унесрећили једну добру девојку, и тим сте осрамотили лепи херцеговачки образ, што ја као Србин, као Ваш негдашњи учитељ, који Вас је увек учио да свагда имате карактера, не могу нигда опростити. Ето, то је узрок што се Вас клоним, и што ми је заиста неугодно кад Вас видим и кад Вас сретнем... | | | | Казивање се Ненадовићево свршује покајањем младога гтре-_ шника и најлешшом исправком учињене погрешке.

#

Године 1858. Владисављевића, усред напорнога рада.у који је уносио топлину младићскога одушевљења, удари капља. После некога времена болест прође, али њему говор оста отежан, и он замоли за пензију, коју доби уза све друге знаке пажње и поштовања, а 23 јануара 1858 године премину у драгом му Трсту. О његовој смрти и о погребу добио је Медаковићев „Српски Дневник“ из Трста допис из кога наводимо ове редове:

„Све до неки дан читао је он по нешто књиге и новине. Данас му је био спровод и леп и многољудан. Али Владисављевић је такав спровод и заслужио; и то због своје доброте и кроткости, због свога родољубија, лебдења за просветом а понајвише због неустрашимости у звању своме. Породи ових врлина умножио је своје заслуге, стекао је многе пријатеље и знанце посвуда а особито овде. Зато овдашње православно наше општество, које је покојника до смрти одликовало и лепу му пензију давало, такође побринуло се да му и ову последњу чест ода, и његов спровод учини што може бити свечанијим. Звона су му звонила у обе православне цркве, а пратило га је свештенство српско и грчко. На опелу у цркви појали су такође и певци на ноте. Највећи трговци пратили су га без разлике вероисповести из благодарности.

ОБ ХЧИТЕЉ 25