Učitelj

МИСЛИ ЕЛЕН КЕЈ 0 ВАСПИТАЊУ 619"

да у свим таким приликама даду тачан извештај, они би морали слагати.

У свим таким случајевима, када дете обиђе истину. сматра. се као доказано да је намерно слагало. И ако, при строгом унакреном испитивању, дете настаје, буни се, цр. вени, онда се све то сматра као доказ, да је слагало. Међу тим, обично се дешава, да ништа од онога, што је оно казало, није била лаж, осим на крају крајева изнуђеног његовог признања, да је слагало.

И у све те заплетене и замршене психолошке проблеме васпитач улази са казном, и чак са телееном !

А ако дете никад не чује лаж, ако не дају преувеличан значај ситницама, спољашњем изгледу, ако застрашивањем од детета нису начинили кукавицу, бојажљивца, ако оно чује како његова околина са презрењем гледа на свесну лаж, — тада се оно може одучити од тог недо· статка чисто пеихолошким средствима. С почетка његова лаж бива дочекана чуђењем, затим, кад поновио слаже презрењем. Он губи поверење.

Но та се срества не могу употребљавати према лажи, која је изазвана страхом или богаством фантазије, нити према оној, која преистиче потиче из нејасних представа или из несазнане свезе међу њима.

За свесну пак лаж треба дете казнити само тим, што ћемо га ухватити у њој, а затим ћемо га подвргнути последицама лажи: околина му његова неће веровати све донде док јој његова искрена жеља да се поправи не дозволи да му се поклони пређашње поверење.

И ето када је важно опет показати потпуно, безгранично поверење детету — чак и тада, ако васпитач потајно и даље наставља да га бодро и напрегнуто прати и пази. Неповерење које и даље траје, премда више није заслужено, то неповерење квари, деморалише толико исто, колико и слепо поверење.

2.

Нико између оних. који су били бијени за лаж, није услед тога заволео истину. То најбоље доказују одрасли. који уз пркос батинама, које су добили у детињству —