Učitelj

"636 УЧИТЕЉ

Кад сравнимо разлоге: да се учитељима према квантитету и квалитету рада не плаћа, да им се рад не цени, не признаје а гигнорише, како одозго, тако по некад и одоздо из народа, који из незнања и необавештености још не уме да цени своје добро"творе; излази да учитељи не треба да раде ништа више из хуманитета и патриотизма; — са разлозима: да потребе народне позивају на учитеље да раде, да је он на таквом месту где је потребан његов рад, да је такав рад учитељев у интересу целе Отаџбине, а радити за Отаџбину дужност је сваког сина њеног; то је племенито и узвишено и води вечној слави и спасењу; онда излази да учишељ треба ба ради за кулшурно добро свога на_рода. Ко је јачи од ових двају разлога то се види, — јачи је други. Ну то за свакога човека, а за учитеља, који се њега вечито придржавао —- докле ће Отаџбина бити само његова, докле ће она само њему лежати на срцу и све од њега очекивати:

— Али тако је у целом свету. Човечанство се увек показивало неправедно према својим добротворима. Па и наш народу томе није изузетак. Добротворима се рад признаје обично после њихове смрти, јер: „Пвеће славе ч признања само на гробовима ниче“. Сви славни претци који су радили за добро човечанства и мучили се нису пред смрт ни један за то кајали.

Нас је Св. Сава најбоље у томе поучио рекавши својим ученицима: „ко жоће да се спасе нека иде рудним им трновишњм тулпем, јер само такав чуљ води у тихо божатско тристанла. гшилаље. Па и славни Доситеј оставио нам је лепу поуку у погледу града, јер је казао: „кад се други старају за моје различилше "поларебе : једни стоје на оружју за моју спокојносш, други земљу ору да ми тлеба даду јести; једни ме одевају % обувају, а други ми доносе из далекит вилајеша свакојаке потребне ствар, право је да и ја са мојим учипељским замалаом што за њиг урадим.“

Следбеници Доситијеви —- учитељи српски, као да нису ни мало изгубили из вида ову његову поуку, јер су радили увек за „народ — више за другог ц најмање за себе. Сматрали су се увек задужени своме народу и одуживајући се непрестано показали "суму одуженог дуга на закључку 19. века, када је сваки своје показао. Сад нека настане продужење рада, даље утркивање, уса"вршавање и надметање.

Учитељев значај у народу свуда се показује и све више -обелодањује. Када је оно пре неколико година Бугарска мобилизовала своју војску и извела на границу Маћедоније, уплашише