Učitelj

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК 635

да знамо који је то други сталеж у земљи који би желео да ради мимо својих дужности ма што год па и најплеменитије а да му се за то не плаћа; да ради бар онолико колико учитељи раде 7 Ну боме није ни право да један сталеж вечито ради за отаџбину а да му се зато не плати ни онолико колико му је нужно за. животни опстанак. Да учитеље нису руководила обећања таква, највећи је доказ што су они и после оне увреде продужили културна делања, само, наравно не са онаквом загрејаношћу као пре тога.

Од тога доба међу учитељима је настала велика забуна и несугласица у раду. Јер док су једни држећи се пређашњег одушевлења продужили рад и даље, други су огорчени нанесеном увредом изгубили сваку вољу и наду и продужили рад тек реда ради без икаквог смишљања и предубеђења. Од тога доба нема оне сагласности и једнодушности у раду међу учитељима. То се познаје и по томе што се од неког времена виђа све већа разноликост у њиховом раду. Тако нпр. сад није ретко видети дау једном крају учитељи раде сложно и договорно као и пре, а у другом нико и не помишља на то; у једном срезу учитељи чине читаве сензације, а у другом се не чују живи; тако и у читавим окрузима. То поремећено стање међу учитељима осећа се и у Учитељском Удружењу, јер им оно од тог доба рамље ц заостаје. — Ништа друго, но: „кад је према глави онда и оца по глави“. Једном речи, од 1898. г. па на овамо међу срп. учитељима је наступило право растројство а по негде и апатија.

Ето, та збуњеност и несређеност међу учитељима изазвала је ово питање: Треба ли учитељи да су ц даље кулмиџрна 'радници као до сада% Ово нам је питање за сада најпрече за решавање, јер овако се више не може: једни овако а други онако. Треба једном да пречистимо с тим и да заједнички одредимо правац нашег даљег делања у народу сходно закону о народним. школама, као и начин нашег држања према култури у ХХ веку..

Па, шта мислите Господо, како да одговоримо на постављено питање» Има ли смисла не радити више, а има ли могућности радити и даље под оваквим погодбама» Два су јака противразлога, _ који нас доводе до оваквог размишљања и решавања. — Ако ико“ има најачега разлога да више не ради ништа лао не мора, о: имају српски училпиељи; а ако је игде потребно да учитељи радеван школе за народ, тпо је у Србији најпошребније.