Učitelj

ИСТОРИЈА ПЕДАГОГИКЕ · 639

да се образовањем и васпитавањем сагради боље друштво и држава. Наравно, мора се казати, да је ова програматична страна «социјалне педагогике код Песталоциа још нејасније изражена него откривалачка. Песталоци је био баш један од оних чудноватих генијалних људи, који проналазе велике истине у неком унутрашњем заносу. „Он је осећао идеје“ вели о њему један његов савременик; ми бисмо данас казали, да је он радио са осећањем. Отуда је често оно његово нејасно изражавање мисли. Пре револуције он јеи с претеривањем истицао домаће васпитање; после револуције више истиче државно васпитање. Он изјављује у својој споменици за париске пријатеље:

„Европу ништа не спасава и не може ништа да је спасе, као што може велика и проста сила њеног националног образовања.“

Право народно образовање по Песталоцију је свестрано хармонично; оно је физичко, духовно и морално образовање. Великом снагом заузима се Песталоци за образовање народа у дужностима и за усавршавање његово у раду, уметности, домаћој и народној привреди. Сиромах има друштвено право на то, да му држава створи средства за образовање у раду и вештинама. Приватна својина друштвени је извор вештине и нема баш никаквога оправдања за опстанак, докле год држава и друштво не дају сиромашнима могаћности, да изображавају своје радне и уметничке снаге. Не постоји човек због својине, него својина због човека.

То је Песталоци више пута тачно и одређено казао.

У „Линхарду и Гертруди“ снажним речима ставља он право човека над правом својине и господарства, пишући:

„Човечије право на храну и кров, то ће рећи право на живот човечијој природи удобан за време целог трајања, по богу и хришћанству веће је од сваког права својине и сваког господарског права.“

Па шта је учинило, да Песталоци постане борац за друштвене и школске реформе, да.постане инстинктивни проналазач пута за народно образовање и проналазач великих истина!

То је учинило његово дубоко саучешће према свима беднима и слабима, његова искрена љубав према народу и човечанству, његово добро, велико срце и његова религија.

Шта је мислио Песталоци о религији, богу и хришћанствуг

Нека нам он сам то каже! Он каже у своме чудновато ду-