Učitelj

ковчЕеж%ит 6917

За зимња вежбања и забаве знало се још у старо доба, али су она приређивана више из практичних разлога (путовања, лов риба и животиња и ратовања).

Децу, у старо време, не само што нису упућивана игрању него им је и забрањивано. Тако у немачкој у 16 и 17 веку а и год. 1785. г. било је забрањено ићи и клизати се по леду, јер је то сматрано као велика опасност по дечји живот. Коменски је препо: ручивао деци да се клизају на гвозденим клизаљкама (шличуге). Франке је препоручивао и радио на томе да се клизање на жлизаљкама што више рашири, Кампре је препоручивао клизање на клизаљки и деци од 8—10 год. и т. д. Дечја забава, играње, клизање у слободном ваздуху сада се заводи и у немачким основ. школама, највише је раширише у северним крајевима, нарочито на полуострву скандиновском. |

Сва зимња дечија играња и забаве могу се поделити на двоје: на леду ч на снегу. У првом делу долази клизање на леду; у другом лоптање. прављење фигура од снега (снешко белић), клизање помоћу дрвених клизалица, које су много дуже и лакше него гвоздене — 5к1.

Да разгледамо које су важније и за које се треба заложити, да више рашире и одомаће. Клизање без справа је најпростије и најомиљенија дечја забава. Особито је раширена по мањим ме-. стима и селима. На сваком мало згоднијем месту, деца начине тоциљајку и весело се клизају у неком реду, који сами одржавају. И у већим варошима деца на згодном месту почну да праве клизавицу и да се клизају, али им се одмах забрани од стране власти а у интересу друштва, да неби ко пао и угрувао се. Ова су вежбања, клизање по леду, врло корисна по дечје здравље. Једна једина им је мана, што деца брзо цепају обућу; на неким местима помажу се тиме, што праве нарочите дрвене обуће. Но и та мана није толико штетна, да би се због ње забрањивало деци клизање. На против деци треба препоручити клизање на леду и потрудити се за њихово усавршавање. Требало би по школским двориштима правити вештачке клизаљке, на којима би деца за време одмора клизала па чак и гимнастика могла би се изводити на клизалци.

У почетку би требало дозволити, да се деца слободно клизају како које зна и уме, доцније би требало обратити пажњу с којом ногом треба да се почне, у почетку да су ноге растављене једна од друге, а доцније да су ближе једна другој. При клизању ПК 41

ЈН о