Učitelj

116 Уочи тЕ Љ

Дома за сиротну и напуштену децу, за које је време вођен као учитељ у затвореним школама: у Прову, окр. шабачког, и Габровцу, окр. нишког. Од 10. окт. 1898. до 21. дец. 1904. био је приврем виши учитељ Грађанске школе београдске. Стао је озбиљније побољевати од 1903., када је први пут, 9. јануара, добио одсуство ради лечења, које се је доцније чешће понављало, а за које је рреме одсуствовања опет више пута употребљаван на рад у Министарству просвете или у Окружном школском одбору окр. београдског. Најзад је као оболео стављен и у пензију, 29. септембра. 1909. године, у којем га је положају и смрт затекла.

да све време свога двадесетдеветогодишњег учитељевања био је оцењен 22 пута ито: 21 пут одличном оценом а једанпут врло добром.

Одликован је био: српским орденом Св. Саве У степена, и бугарским официрским крстом народног ордена за. грађанске заслуге.

Још је у Учитељској школи показивао покојни Дишко необично интересовање за учитељски позив и за лично усавршавање у том правцу. Скоро три године седели смо ми заједно у стану — он и писац ових редова — па колико емо књига прочитали заједнички, колико разговора васпитне садржине водили, колико предмета заједнички израдили! Онда је било веома мало штампаних предмета, за Учитељску школу, управо их није ни било. Из свега су се морале хватати белешке на часу, које су код куће прерађиване и преписиване. Онда се тако морала писати чак и Историја општа, па и Црквено појање. О, колико је и колико пута у томе проводио покојни Дишко поред чки-. љаве лампе до једног часа по по ноћи!

Нас двојица се нисмо задовољавали да само средимо заједничке белешке из школе, већ смо увек гледали да их проширимо и попунимо и из других књига, препоручених од наставника и пронађених од нас самих.) Дишко је тада

1) Једанпут је г. Светозар Милосављевић, ондашњи професор Српске историје, узео на часу нашу тако заједнички проширену Српску историју, и читао из ње више од десет минута, прекинувши пропитивање прозванога ученика, пак ће рећи: :

— Откуда вам ово, брате; Ово је опширније но што сам ја предавао.

— Из Мајкова и Ранкеа — одговорисмо ми.