Učitelj

ДИМИТРИЈЕ Ј. ПУТНИКОВИЋ ПЕР

увек био готов да пропусти по читаве сате тражећи какав податак потребан за потпунију обраду дотичног дела предмета.

А колико је тек труда улагао покојни Дишко у израду предавања из Школекога рада, трудећи се да буду што очигледнија, што ехватљивија, што ближа дечјој души! Дишко је овде предњачио нарочито у зправљању очигледних средстава. Један део Школског рада предавао нам је, сада већ такође покојни, Стева Д. Поповић, ондашњи професор. Покојни Стева је нарочито настојавао, да се све предаје што очигледније и што природније, неукалупљено у форме, већ самостално, смишљајући начине за сваки особени случај друкче, онако како сеи у природи добива знање на разне начине. У томе нам је он сам предњачио својим угледним предавањима. Колико је ту покојни Дишко још онда показивао самосталности при обради појздиних предавања!

У истом дворишту, где смо ми становали, у старој Кнез-Ллзаревој улици, становао је и г. Јова Миодраговић, овдашњи учитељ Вежбаонице, најчувенији наш педагошки прагтичар. Он нам је у изради ових предавања увек рпдо био па помоћи својим вазда практичним саветима. Колико смо п колшко пута, покојни Дишко и ја, досађивали г. Миодраговићу пштањима, свак за своје предавање, а увек заједио, п како смо радо слушали његова основана разлагања!

Та два велпка наша педагошка учитеља имала су најјачег угицаја пл дух покојнога Дишка и његов развој. Од њих је двојице он усвојио многу лепу педагошку особину, која се доппије провлачила свуда, као какав златан конац, кроз његов потоњи педагошки рад. Ту треба тражпти клицу његовој трезвености, ту његовој практичности, ту разумљивом изражовању, ту тежњи за очигледношћу свега што се износи прог дух дечји. Одатле потичу оне невидљине жице живе, које су доцније избијале као бистри, свежи извори: час у расиправљању како учитељ може сам градити очигледна средетвл, чав у оснивачком раду на

— Ово је, брате, лепо. Само кад стижете ви ово да урадите:

— Ноћу, Господине .. -

— Лепо, брате, лепо Само чувајте здравље... Ово би добро било, брате, да узмете п ви остали, да допуните своје белешке. Требаће вам ово доцније. А ја вам предајем онолико, колпко могу да савладају и обичнији ученици заврши уважени наставник, п продужи испитпвање провзватога.