Učitelj

ел"

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ 5

2. Друга радња психичка, која се развија историјском наставом и помоћу које разумемо поједине догађаје, јесте лиишљење. Разумети један догађај значи схватити га по његовим узроцима. А ти узроци могу бити двојаки: а) по сили догађаја, објективни узроци, и 6) по мошивима личности, појединих група или читавих маса, субјективни узроци. Истина се ове две врсте узрока често јављају као конгруентне (поклапају се), јер често карактер самих догађаја изазива мотиве одређене врсте, али то није увек случај. Од вајкада су развитак човечанства опредељавали једновремени утицаји историјске неопходности и човечанске воље, фатума и слободе. И догађаји су се јављали по резултанти паралелограма ових двеју сила. У прагмашичкој обради историје преовлађује обзир на прву врсту узрока, у биографској пак на другу. По првој догађаји рађају људе: они их сами истичу као носиоце сазрелих идеја; по другој људи, као покретачи идеја, стварају догађаје. У педагошкоме свету је често избијала препирка о томе, да ли је за наставу подесније једно или друго 1. ј. прагматична историја или биографија и спор је врло често пресуђиван у корист биографија. Међутим ја држим, да је то неоправдано, бар што се тиче историјске наставе у целини. Истина, у колико су у једној епохи прилике простије, у толико се јаче истиче учинилац, те је за прву наставу историјску (завичајне скаске и херојско доба) подеснији биографски облик, јер су и саме, објективно узевши — као градиво — у томе епском стилистичкоме облику. Али што се више улази у компликоване епохе и у колико се више не обраћа пажња, једино историји политичкој, већ и историји културе, у којој сваке епохе гину хиљаде јунака, чија имена историја не бележи, — у толико се више прелази на прагматичну обраду историјскога градива.

Главно је, да се историјски догађај не схвати као шаренило покрета без смисла, већ да се догађаји схвате као последице одређених узрока. Такву везу једнога конкретнога догађаја са његовим, било објективним било субјективним, или и једним и другим, узроцима, назваћемо историјска каузална чињеница. Та, чињеница није ништа друго до сложена представа историјске кон-_ кретне каузалносши. Ако наиђемо на сличне конкретне историјске чињенице у иначе разноликим догађајима, онда можемо те конкретне каузалности да упоредимо и да оно, што је у њима истоветно, стопимо уједно. Ту психичку творевину тиме једновремено и одвајамо од везе с конкретним догађајима, на којима је раније