Učitelj

УЛОГА ПРОИЗВОДНОГ РУЧПОГ РАДА Ш7

пуној мери зарад њиховог свестраног развитка, саобразно са индивидуалном природом сваког детета.

Друго је важно питање, које се јавља у погледу рада у „Школи будућности“ — какве циљеве треба да имамо на уму у даном случају“ Треба ли овде тежити томе, да од детета начинимо стручњака, у овој или оној грани производног рада, Т. ј. начинити од њега занатлију, столара, књиговесца и т. д Не, то у овој прилици никако не сме бити циљ.

Производан рад у његовој целини, у свим његовим разновреним облицима, у којима ће се он применити у „Школи будућности“, треба да служи — не да спреми дете за овај или онај специјални занат, него да начини од детета човека; треба да служи — не да га спрема за овај или онај занат, него да га спреми за професију човека у опште, треба да допринаша његовом свестраном хармоничном физичком и духовном развићу. И ако се дете буде бавило производним радом са свешћу о оној плодној улози, коју рад има за његов развитак, да начини од њега правог човека, то не значи, да ће се оно бавити производним радом не као озбиљним послом, но као игром. На против, оно ће се чак њиме занимати озбиљније, него у оном случају, кад би се занимало производним радом искључиво због каквих било материјалних блага, која се добијају као резултат тога рада, стога, што је од свих материјалних блага најскупљи сам човек, и нема ничег вишег, него доприносити усавршавању човека како у самом себи, тако и у другима.

Ако дете буде имало прилике да сву „Школи будућности“ упозна са што више облика производног рада, — тим боље. Пре но што би оно себи изабрало ове или опе облике производног рада, као своју струку, њему треба да се да могућност, да упозна што потпуније широко поље производног рада уопште. На тај начин, „Школа будућности“ мора по могућности тежити томе, да по: стане жива енциклопедија производног рада. Само као жива ен. циклопедија производног рада, „Школа будућности“ даће могућност сваком детету, да појми сву широку област производног рада у целини, да овлада, тако рећи, филозофијом производног рада уопште.

„Школа будућности“ се у том погледу дубоко разликује и од радионице занатлијине и од специјалне техничке школе. „Губитак времена при изучавању заната, — вели Кропоткин, — тако је исто велики, као и при изучавању наука. Ми знамо да дечаци