Učitelj

122 УЧИТЕЉ

А Метафизика је морала поћи другим путем, да се не би дискредитовала: признати резултате појединих наука и допунити хипотезама, за чији се предмет не може тврдити да јесте, да постоји. "Морала је напустити старо становиште, да целу стварност дедуцира из извесних „нуменалних“ принципа.

Овим смо завршили претресање треће главне разлике између Философије и Науке, коју сам аутор означава као најважнију: „Међу овим трима разликама најважнија је она трећа, која се тиче самога објекта испитивања философије и наука“. Пређимо на прву разлику. Аутор каже: ...„Философија је једна, док наука није једна, већ је наука само збирни појам за множину разних наука, које су независне једна од друге“. Свакако, тако се може писати, кад се науке не знају. Зар Природне науке, Астрономија, Физика, Хемија, независне једна од другег Аутор као да не зна, какву улогу игра Механика у појединим наукама. Пре се може рећи, да постоје разне философије, а да постоји једна Природна наука. И Философија има разне дисциплине, с помоћу којих може испитивати „реалност у целини“. М ако се Наука бави појединим деловима реалности, то не значи, да она реалност не може посматрати у целини, т. ј. природу. Али аутор разуме под Философијом Метафизику, која осем реалности, коју пспитује Природна наука, природе, и коју испитује Психологија, реалност непосредног искуства (духа, каже аутор), има да испитује и однос између те две реалности, дакле реалност у целини а не у деловима, т.ј. с једне стране како испитује Природна наука а с друге стране, како испитује Психологија. И као што се види, ова прва разлика није ништа друго до што и трећа.

Другу разлику између Философије и Науке види аутору методи испитивања: философија је спекулативна и дедуктивна, Наука емпирична и индуктивна. Не треба сметати с ума, да аутор све три разлике означава као „основне“. Али од једном аутор каже како и Философија може индуктивно испитивати и Наука дедуктивно. Ево његових сопствених речи: ..„емпирична наука мораће индуктивним путем доћи до својих основних највиших принципа. док ће философ чисто дедуктивним путем доћи до својих принципа“ 3. Даље: И доиста чисто индуктивна наука исто је тако немогућа као што је чисто дедуктивна философија немогућа““. Аутор пише: „..док наука објашњава свет феномена принципима који се још дају искуством оверити, дошле философија тежи да објасни свете феномена последњим нуменалним принципима, који вилав не леже у домету самога искусшва“о Даље: „Чисто индуктивна наука не би никада дошла до општих принципа, пошто се, као што је већ

1 Историја новије философије, стр. 2. а Ја, стр. 1.

8 ЛЈдет, страна 6.

# Историја новије философије, стр.

о сл

5 Иетврија новије философије, стр.