Učitelj

102 У ЧИТЕЉ

се градиво свакога разреда рашчлањава даље на заокругљене целине градива, које се зову мешодске јединице градива. У обради сваке методске јединице иде се у овој артикулацији (рашчлањавању) градива још и даље, јер се градиво једне методске целине рашчлањава у одељке.

За поделу градива у методске јединице меродавна су два гледишта: објективно и субјективно т. ј. обзир на градиво и обзир на ону духовну творевину, која ће се образовати у ученику обрадом дотичнога градива. Према првом гледишту, као методска целина узима се за ниже разреде биографска целина градива т. ј. органски свезана целина догађаја усредсређених око једне личности (животописи); а у старијим разредима једна целини догађаја у њиховој узајамној, каузалној, вези. Али је за одредбу целине методске од веће вредности субјективно гледиште. Према њему методску јединицу чини градиво с оним чињеницама емпиричким, кеје ће се употребити као подлога за образовање намераваних појмова и закона. Тада је историјско градиво једне методске целине само средство, којим ће се пружити материјал за радњу ученикове апстракције т. ј. за образовање појединих делова његовога, убеђења, као што је напред изложено.

2. Тако одређена методска јединица градива се обрађује у настави по законима природне, на психичким законима засноване, поступности. Та поступност иде од асимилације емпиричкога градева, која бива процесом аперцепције; онда се прелази на образовање појмова на основу упоређивања емпиричких чињеница, што бива процесом апстракције; и најпосле се полази духовно од образованих појмова ка стварности, чији се поједини случајеви сада подводе (субсумирају) под већ образовани појам, то је примена.

3. Да би се извршила асимилација емпиричког историјског градива на природан начин, потребно је, да ученици из свога дотадашњег искуства (опхођења, лектире и наставе) репродукују оне социјалне представе и појмове, из којих је састављено ново градиво (које није апсолутно ново, већ ново само по комбинацији елемената му), како би га ученици могли фантазијом конструисати и како би могли нешто другачије представе и појмове новога градива схватити, разумети — аперцеповати помоћу тих ранијих представа и појмова. С тога сваки наставник пре обраде анализује емпиричко градиво једне методске целине у саставне му делове т. ј. представе, појмове, осећања, из којих је састав-