Učitelj

КОВЧЕЖИЋ 328

КОВИЕЖИЋ

ЛЕНОСТ ЈЕ БОЛЕСТ

Како је треба лечити

— Рт. С. ДЕ СИЛВЕРА! —

Оно што хоћу да вам кажем можда ће вам се чинити као бесмислица, претераност, а оно је међутим истина!

Зашто има толико ленивацар Сасвим просто стога, што има много болесних, и што још није ушло у наше навике да познамо ову болест а још мање да се старамо око ње и да је лечимо.

Ми смо често неправедни и незналице. Кад видимо дете, које не врши своје задаће, јер је њиме обладало оно што ми зовемо леношћу ми почињемо викати, заглушивати малишана нашим прекорима. И уместо да се поправља његов поступак, детету се све више и више прави одвратним оно, што би требало да жели и да воли.

Требало би да има нека врста начела урезаног у срцену мозак оних, којима је дужност васпитавати децу: „Научи читати из ове велике отворене књиге, што се зове душа детиња.“

Све се учи у школама и у породицама, све, изузимајући најпростије и најбитније ствари из живота, оне што чине моралну основу очинству и материнству.

Кад дете нема храбрости да ради умом или руком, одмах оцењујемо младо створење као ленивца. Добро, допустимо назив леност: али под том погодбом, да је у деведесет од сто случајева сматрамо као болесш а не као недостатак.

Леност скоро увек долази од немања физичке или моралне снаге. Неки пут постаје и од нерасудности или прекомерне склоности ка игри. Шта радимо ми, да бисмо излечили леност» Ми се не старамо ни да јој сазнамо узрок и без измене примењујемо увек исте лекове, то јест исте казне: вику, ударце, одузимање хране и игре, собни затвор, итд. итд., напослетку све што је про. тивно ономе што би требало, јер дете је млитаво, немарно, 60лешљиво или лено због немања физичке снаге.

Наместо овога треба радити дијаментрално противним начином. Почнимо тиме, што ћемо дете окружити друговима, пријатељима, који су пуни живости, јер ништа тако не привлачи и не даје толико љубави наспрам рада а одвратност наспрам нерада као кад се види, како они што су поред нас, раде и како су срећни у раду и занимању. Дајите храну крепки и што надражује, шетње по чистом ваздуху, пољске ужине после дугога хода и у друштву са добрим живим и веселим малим друговима.

1 Матетра, св. Ра јули о. г., стр. 172—174., чланак: „Ба рагезве езЕ шпе тпаја е“ 2