Učitelj

324 У чин љЉ

То још није достаг Нека мале левенте раде свакога дана по мало гимнастике, и то у исте часове, трљајте их свако јутро чет. ком или рукавицом од длака. М после неколико дана характер и навике ових малих болесника, које ви бедите називајући их ленивцима, измениће се сасвим у њихову корист.

Али леност може доћи и због немања моралне снаге или оскудице укуса за задовољство, које треба да се покаже у вршењу дужности. Запитајте тада за савет лекара, те да он пропише подесан игијенски начин живота, које ће немарном детету дати живахности и снаге. У исто време гледајте да нађете осетљиво место код вашега поданика; ако је то облапорност или каћиперство, знајте користити се њима и послужити се, те да ови недостаци постану ваши најбољи помоћници за добијање оне велике врлине, која се зове љубав према раду.

Ако је напослетку одвратност наспрам посла постала због нерасудности и љубави према игри, послушајте „Локов савет и пустите ленивца, да се дотле игра, док се не замори. Сем ако му не можете вешто улити другу страст, још јачу љубав за неки рад, што би било боље.

Помажите ленивцима у њихову раду с добром вољом и веселошћу; то се средство може увек огледати и корисно употребити у свима случајима, ма какав да је узрок болести.

Ето, то сам рекао пре две године у Шпанији у мојој књизи о физиолошком и психолошком начину у васпитања деце и поновио у Роршадте у Нанту (Француска) у мојој 136-ој Стготадив де Г Епјатсе.

Ја мислим да сам први, који о лености расправља као о болести а не као о моралном недостатку.

Ове су мисли изазвале чуђење и многи су држали да ја претерујем или да се варам.

Ја сам био врло срећан, кад сам дознао ових дана из Согпезропаам! тефса у Паризу, да је доктор „Ломоније (Гаитопег) у Друштву за хипнологију и психологију саопштио о дијететичком лечењу лености код деце.

Данас показује „Ломотије, да је леност болесно узбуђење, права болест, која се састоји у немању физиолошке равнотеже, и којој је порекло у хередо-артритизму. Мој садруг препоручује одмор и подесну храну: брашно од жита, воће, јаја и бели смок. Он иде дотле, да саветује вештачка средства за помагање варења, као пепсин, панкреатин итд., ако није довољна назначена дијета,

Ја мислим, да ће идеја, коју сам ја први дао, и даље ићи својим путем и ширити се, и да се неће сматрати као занесеност или претеривање.

Али највеће ми задовољство прави то, што мислим, да се ускоро неће чинити највећа неправда, да се кажњавају мали б6олесници и да ће се они разумно неговати.

Београд Прев. М. Ј. Л. .