Učitelj

342 УЧИТЕЉ

само при индиректном понављању, не би ученици били поуздани у прегледности целине, јер би се могле лако да забораве везе између једног и другог наставног градива, те и зато мора да се предузима и директно понављање.

Право место за иманентне репетиције јесу: [., Ш. и ТУ. ступањ у настави. Оне су донекле и проба у колико су ученици поуздани у наученом градиву; оне су прва и права примена ученога, и помажу да се створе нове везе у кругу ученикових мисли.

Што год је иманентно понављање правилније, то повољније тече и директно, при коме, ради бољег утврђивања наставног градива, ваља имати на уму ове напомене:

1. Понављање треба да буде на време, да би се имало шта да освежи, а не да се почиње кад нема шта да се понавља, будући је оно што се знало ишчезло, нестало га, заборавило се.

Одредити тачно време за ово, не може се унапред, и зато се мора оставити педагошком такту и искуству наставниковом. А нема сумње да време за понављање зависи уопште од духовне способоости ученикове а особито од памћења и од тога какво је градиво, да ли је теже или лакше, и да ли су ученици показивали веће или мање интересовање за њ.

Главно је да наставник у сваком случају не сме прећи више градива, па кад се овога много нагомила, онда тек вршити понављање. Ово је посао који није омиљен ни код ученика ни код наставника, и стога ваља чешће понављати, па тек од овога да се прелази на учење новог градива, да би промена измећу старог и новог пријатније утицала, и ученици се мање замарали.

2. Ученик треба да се навикне на понављање, да га сматра као саставни део учења, и да је потребно: а. да њим сам себи положи рачун, да ли је постигао циљ и савладао одређено градиво, и 6. да о томе увери и свога наставника, који зато и тражи да ученици овда-онда понављају све што су већ научили.

Ради овога ученици ће понављати сваку методску јединицу као и сваки њен одељак. Зато ће и сваки час почињати понављањет ма и најкраћим. Ништа не мари што ће се пре понављања каткад истаћи циљ за учење нове методске јединице, само ако ово понављање може да служи као анализа.

д. Кад се сврше неколике методске јединице, које међу собом чине опет једну већу целину, онда долази понављање свега у намери да се међу њима створе потребне везе и добије преглед свега