Učitelj

182 УЧИТЕЉ

Данео израдио је нову основу школског закона. Измене се односе искључиво на управу и издржавање основних школа. Досада су ошштине у Италији издржавале школе, а како то сиромашније општине нису могле издржати, то су основне школе у таквим општинама дошли у тежак и очајан положај. Услед тога су све готово странке у италијанском парламенту тражиле, да држава. узме у своје руке издржавање основних школа, а тако 'исто и управу основних школа да узме држава из руку клерикалаца, који данас имају власт вад осн. школама. Данео се одазвао жељи парламенаца и израдио је пројект новога школског закона, по коме се учитељима повећава плата, а издржавање школа и управа поверава се посебном покрајинском школском органу, у коме су

и општине од дела заступљене. Овакву основу новога школског

закона примила је италијанска скупштина готово једногласно. Кад је Данеа наследио на министарској столици Стедато прихватио је ову нову основу школског закона учинивши неке незнатне измене којима се потпуно ослабљава утицај општина у покрајинскем провицијалном — школском органу. Противу овога новога пројекта школског закона боре се свом жестином клерикалци, којима. се измиче власт из руку над школама. Они покушавају у парламенту, да говорима одуговлаче примање овога закона, надајући се, да ће осујетити примање овога закона до закључка парламента. Али сви знаци говоре, да су се клерикалци преварили у своме очекивању и рачуну, јер најновије вести казују, да је нови школски закон у италијанском парламенту примљен по предлогу владе. Још један јак удар за клерикалце!...

Сев. Америка

Школе у Северној Америци. Америчани врло често истичу принцип: „Овако дете Уједињених Држава ваља васпитати за председнике републике“. И они се сасвим озбиљно држе тога принципа. Тако је године 1909. походило школе свију категорија 19,000.000. ученика, а обучавало је овај број ученика 575 000 учитеља и учитељица. Године 1900. плаћао је сваки поданих Сједињених Држава по 11 динара просветнога приреза, а године 1909. по 17 дин. На свакога ученика основне школе трошено је по 122 динара. Године 1870. издале су уједињене државе на школе 280 милијуна динара, а године 1908. 1600 милијуна. У источним провинцијама већи је број девојчица, које похађају школу, док је опет у западним провинцијама већи број дечака, који полазе у школу. Највише се у Америци троши на техничке и трговачке школе. Па ипак тамо још нема трговачких школа, колико би их требало. Број учитељица у америчким школама стално расте, док број учитеља знатно опада. Ако се ово опадање учитеља продужи и у будуће, као до сада, неће се дуго чекати, кад ће се у Америци огласити да нема учитеља. То питање задаје Америчанима озбиљну бригу. Не мање баца Америчане у бригу и патање о