Učitelj

804 - У чЧиИитеЕ љЉ

= ж »

Прошло је од тога доба доста година. Био сам учитељ у В. Али ми успомене на живот у (О. осташе миле и драге. То беше време младости, време снова, нада и идеала. И данас ми је сећање на то место и људе свеже у памети. Најпријатније време у животу било ми је време проведено у том месту. Шта ми је пута у сећању излазила пред очи црквена кућа у планини и дружење с попом и сељацима. И доцније увек, мило ми је било кад кога видим од њих ко кад видим најмилијег друга и пријатеља...

После неколико година даде ми се прилика да обновим успомене на 0. Један сељак из тога места дође ми на конак изненада. Дочеках га радосно и пријатељски. После вечере седесмо дугоп

разговарасмо. Жељан бејах да чујем о људима и приликама та-. мошњим.

Све што сам чуо није ме веселило. Најбољи домаћини се изделили и запали у зеленашке руке, све с лакоумља, нерада и неумешности. У селу имају две бараке, где се точи ракија и продаје дуван. Синови негдашњих најбољих домаћина не избијају из. њих — ту и пропадају. Младеж сва из реда краде од кућа торбице жита и продаје у бесцење за дуван. Дућанџија, један цинцарин, по сву ноћ каже дочекује муштерије и кришом мери и купује. Сељаци многи никада не излазе из дућана и кафане, ту пију и задужују се. За једног што беше потпуно сигуран човек, кад ја тамо бејах, чух да је узајмио од једног чувеног зеленаша у вароши 2000 дин. по „сто пара на банку!“ Дивне растове шуме све су уништене, велики забрани у корен сасечени. Један од најбогатијих људи тамошњих, сусед школски, са синовима се изделио. Старији му син одбегао у свет, млађи не избива из механе, пијан је свакога дана. Код куће бије жену и децу, у механи продаје једну по једну ствар. Велики забран његов код куће, испод кога, се пружа бујна ливада, кроз коју река тече и извори је напајају, исечен је сав.

А диван беше тај забран да човека срце заболе за њим. Украс беше целоме селу. Нигде природа у томе крају није своје раскошне дражи показивала као на тој коси шумом обраслој. У дну косе врело је планинске воде, над којим растови шире гране своје, са којих славуји пролетњег јутра извијају песму љубави. Испод извора једна од најдивнијих ливада кроз коју поток протиче. На супротном брегу беху воћњаци.

Забрана сада нема. Ове је упропашћено : - ливада разграђена, на извору се каљужају свиње и поји стока, речица је пресушила!

— И да ти једно чудо причам, рече ми сељак, сав онај крај болује од тифуса и „слабе“; помрло је око 20 душа, које год куће носе воду одатле, код њих болест не престаје. А знаш ти глупост сељачку: они не верују да је то од воде!

— Поп је давно умро, настављаше сељак. Пред смрт је сеи