Učitelj

пи б тАсК 805

он променио много. Стигопте га туђе менице и дугови. Платио је око 20000 дин. за другога. Продадоше му имање и све..,

— А. ко је сад учитељ% упитах ја.

— Море да ти и ту бруку причам. Годину дана бисмо без учитеља, па нам узочас послаше некаквог раскалуђера за учитеља. Причају да је пре кад год ко калуђер био код нашега попа.

Ја по озису његовом познадох да је то отац Валеријан.

Сељак причаше даље:

— Онаког чуда још видели нисмо: трезног га, ама баш нигда, видети не можеш. Кошуље на њему нема све за ракију даде. Чим дође у нашу школу, даде школску башгу под кирију за 50 динара. Једну ноћ искупи неке што онде код суда издржавају надзор, све лопуже и бекрије гори од црњега. Живко им донео из меане буренце ракије у школу. Учитељ засео на сред ђачке собе, око њега оне пропалице, преда се метли буренце, запалили око себе читаву фунту свећа да им светли кад лумпују, па тако терају сву ноћ. Мида пијани донео тамбуру, па удара и пева, а учитељ пуца из револвера у штукатор. Сва школа нагрђена и исполивана ракијом, да Бог мили сачува. Тако терају До зоре. У јутру учитељ спава из Живковој сламњачи на патосу; испод јастука му вири револвер. Ђаци долазе у школу и обилазе на прстима да га не пробуде. Људи враћају децу кући и питају се у чуду шта је ово. Чујем сад да га је ревизор реферисао министру, те је отпуштен...

Јељак ућута, а ја размишљак о оном што чух. Сељаци уништени материјално, пропали морално, одали се пићу и крађи. Омладина пије ракију и иде у крађу и пустоловину. Заразе де. сеткују радну снагу, чељад се трује зараженом водом, а сељаци ракијом у механи. А држава шаље учитеља, који лумпује у школи и скупља бекрије и лопове у дом просвете! Велики забрани сеоски давно су исечени, а сопственици њихови пишу облигације и узимају новац под интерес; јер више немају шта сећи. У општини од 200 пореских глава има десетак писмених сељка, који знају потписати име, децу им васпитава бивши калуђер, па и њега нестаје, школа се затвара... све тоне у мрак и Содом...

И срце ме заболе шта се уради од тог места, које је Господ Бог лепотом обдарио и накитио свима даровима својим. А благословену земљу ону, напуштају синови њени, који живе у мраку и незнању, продају је у бесцење и одлазе у варош за надничаре.

А учитељ, учитељ, који би требао да их буди из дубоког сна, да их изводи из мрака на светлост, да пробуди искру савести и поноса у њима и поведе их путем рада и напретка њега нема! Носиоц прогреса је Мита Цинцарин и онај зеленаш у вароши.

Сељаци ето умиру од тифуса добивеног од кужне воде, а. лекар седи у срезу и слаже банке: лечи болеснике, који му дођу и наплаћује визите: али не иде да види узрок зла и да њега,