Učitelj

132 УЧИТЕЉ

правилно да изабере речи и да их свеже. Одраслом, који је био присутан истом факту, може се учинити да је дете лажљивац, који намерно изврће истину, а међутим то не стоји: дете просто још није у довољној мери овладало језиком одраслих, не уме још добро да говори и због тога се превари у избору, промени и свезивање речи.

На пример, дете вам каже: „ја сам данас јео јабуке“. Испитивањем се може доказати, да оно данас није јело, већ је јело јуче или пре три дана. Али у тврђењу детета ипак нема лажи, јер оно још добро не разликује данас, јуче и пре три дана. Детету се каже: „данас ћемо шетати, ако буде лепо време“. Не обзирући се што је рђаво време, дете може тражити да се шета, јер оно не разуме постављени услов и сва му се фраза чини истинитим, правим обећањем да ће се данас ићи с њим у шетњу. Дете у свом · причању лако обрати пару у динар, аршин у хват и врсту, фунту у пуд и обрнуто, јер не зна право значење свих ових речи. На

први поглед изгледа да нас оно лаже, но у самој ствари у њего-

говом причању нема лагања.

Деца су врло осетљива, на њих веома јако утичу такви утисци на које су се одрасли већ привикли и готово их не примећавају. На тај начин одношај одраслих и деце к једним истим утисцима биће различит: оно што је за дете страшно, није страшно за ододраслог, и обратно. Сем тога дете не може још правилно да оцени појаве, њихово значење, њихов утицај на свој положај и положај других. Будући мало, слабо, зависи дете, природно, у своме пред“ стављању преувеличава значење и величину ствари, које заиста знатно превазилазе његове моћи, но у опште доста незнатних.

Особине, којима се детињство одликује, неизбежно повлаче већу или мању неправилност у примању утисака, оскудицу објективности, мешање личног осећања, услед чега се предмети умањавају, увећавају и не свезују се у представљању онако, како стоје

у стварности. Не треба се изненађивати овим недостацима дечијег схватања, јер и код одраслих се налазе исти недостаци такође у' знатној мери, Строго објективно посматрање, без икаквих украса,. без извртања стварности — врло је тешка ствар, чак и учени испи-.

тивачи, не гледећи понекад на искрена и озбиљна усиљавања да

избегну субјективност, искваре своја посматрања предодређеним

идејама и различитим специјалним погледима. А где се може очекивати објективна тачност посматрања од деце!

Познат је факат, да нам се у детињству све чини већим: ре--