Učitelj

190 Учи те

Али кад тако говорим о оном што ће бити, ипак немојте да "будемо неправедни пада, и код погрешака и код недостатака које виђамо код извесног дела, а можда и знатног дела, радника на народној школи, заборавимо и њине заслуге. Никад немојте заборавити да међу најодличнијим учитељима има другова без довољне стручне спреме, али са много праве учитељске душе, који. су са много савести и српског осећања ушли у посао и осветлали "образ српском учитељству. |

А, као што сам рекао, све нас очекује обилан рад, широки задаци. Ми данас улазимо, као што сам рекао, у један са свим нов живот. Данас наш војник нема пред собом, господо, топ вишњев, "или дојучерашњи топ, који је по конструкцији ако не по материјалу мало одмакао од старога Карађорђевог топа — данас наш војник има пред собом истинску машину којом може руковати само културан човек. Али такав наш човек није потребан само „ради војске: ми хоћемо да оснујемо пољопривредни одсек на философском факултету нашег Университета; па ко треба да се користи резултатима науке и предавањима тога одсека» — Треба да се користи српски сељак. А како ће се користити ако он не умедне прочитати ни слова. а камо ли схватити смисао онога што буде писао радник тога одсека или што буду писали његове калфе и шегрти, ако сељак остане овако неписмен и несвестан као што је сада» Ми, господо, живимо све развијенијим привредним жи'вотом. Ви знате како се сад и по селима потписују менице, ви исто "тако знате политички живот по нашим селима. Завели смо мноштво слободоумних европских установа, узаконили смо гомилу паграграфских прописа по којима се треба кретати и управљати. Па шта видимо2 Видимо да код неписмених сељака ничу фалсифискати докумената због. којих председнике и остале избранике на"родне врло често гомилама терају у затвор. Откуда тог Од непросвећености, а ту непросвећеност ми више тако оставити не - можемо. -

Мени је мило што сте могли чути из уста Њ. К. Височанства Престолонаследника како ваш задатак није само писменост. И ја могу од своје стране изјавити да основну школу не схватам само као расад·ник писмености, него основна школа има да уздиже, како самог ђа"чића, будућег човека, који кроз њу пролази, тако да уздиже и његов дом и целу околину на већу, и моралну и културну, висину гнего што је она на којој је дотле био. Ја тако схватам и ценим учитељски рад; зато ценим народну школу са свим друкчије него "што би била, схваћена као прост орган за стварање писменог света. ПИ зато што ценим и онај други рад учитеља, рад опште народни, рад национални српских учитеља, у опште рад њихов на сваком народном напретку, зато што видим да тај рад настављате са новим “снагама, са старом вољом, са подмлађеном организацијом, ја сам "срећан што зас могу поздравити на Скупштини и пожелети вам _ срећан и успешан рад. (Бурни узвици: Живео!) 5