Učitelj

'204 - у И РЕЈ

припреме и иста напрезања не доведоше ни до каквог резултата. „„Видите ли дакле, рече болесник, да сам непрестано свој заточеник. Не оскудева ми жеља, пошто има већ три часа како се спремам ; ево, обукао сам се, обријао, навукао рукавице, и ето где не могу више да изиђем одавде““. И доиста, беше му немогуће да дође на церемонију. Настојавао сам много, али нисам сматрао да треба да га приморавам. „Завршићу ово већ много дугачко посматрање, једном напоменом: инстиктивни покрети, они који не потпадају под власт воље у правом смислу, нису били код нашег болесника спречени, као они који се могу назвати уређени. Тако на пр. кад смо у повратку дошли у Лион, наша поштанска кола прегазише једну жену коју коњи беху оборили. Моме се болеснику поврати сва његова енергија и, не чекајући да се кола зауставе, збаци ИЦ огртач, отвори вратанца и скочивши нађе се први код ове жене“

Писац додаје да путовање није имало 5 које је он претпостављао; да је међутим болеснику било боље у колима, нарочито кад су ова била без федера а пут рђав, и да 5 најзад болесник вратио својој породици готово у истом стању.

Наведени случајеви престављају једну са свим оделиту групу. Из њих излазе неке врло одређене чињенице и неки врло вероватни закључци.

Да видимо најпре чињенице:

10 Мишићни систем и органи за кретање су неповређени. Са те стране нема никакве сметње. Аутоматске радње, оне које сачињавају обичне животне навике, постоје.

90 Ум је потпун; бар ничега нема из чега би се могло закључити и најмање његово ослабљење. Циљ се јасно схвата, а тако исто и средства, но прелаз у радњу је немогућ.

Овде имамо дакле једну болест воље, у најстрожијем смислу. Напоменимо узгред да нам она показује једну занимљиву ствар. Она ствара изузетне погодбе, које се ни на који други начин не могу створити; она дели човека, уништава индивидуалну реакцију, штедећ остало, она нам у могућој мери ствара једно биће сведено на чисту интелигенцију.

Од куда долази ова немоћ воље Овде сад почињу закључци. Има само две могуће претпоставке о њеном непосредном узроку;

1 ВИјод, Аппаје; твефсо-рзусћојодлриез, 'оте Х, р. 172 и даље. Писац наводи много других случајева, неодређенијег карактера, које нећемо саопштавати (В. стр, 184. и 319 5д.).