Učitelj
БОЛЕСТИ ВОЉЕ 9205
она се састоји или у ослабљењу моторних центара,/ или у ослабљењу надражаја које они примају.
Испитајмо ове две хипотезе, почињући са другом која ми изгледа вероватнија.
Ескирол нам је сачувао значајан одговор који му је дао један болесник после оздрављења. „Ова оскудица активности долазила је отуда што су моји осећаји били сувише слаби да би могли вршити утицај на вољу.“ Исти је писац такође забележио и дубоку промену на коју ови болесници претрпе у општем осећању егзистенције. „Моја је егзистенција, пише му један од њих, непотпуна; функције, обичне животне радње постоје, али у свакој њих нешто недостаје, а на име осећај који им те својствен и радост која за њима. долази... Свако моје чуло, сваки део, мене самога тако рећи одвојен је од мене и не може да ми створи никаквог осета.“ Ни психолог не би могао боље изразити у ком је степену осећајни живот повређен у ономе што му је најбитније! — Било саопштава случај једне младе Талијанке „одличног васаитања“, која је полудела услед љубави, но пошто је оздравила падне у дубоку апатију према свему. „Говори паметно о свему, али нема своје личне воље, нити моћи хтења, ни љубави, ни свести о томе шта се с њом догађа, о томе шта она осећа или шта ради... Она уверава да се“ налази у стању личности која није ни мртва ни жива, која би живела у непрекидном сну, којој предмети изгледају као омотани неким облаком, којој изгледа да се лица крећу као неке сенке, а речи да долазе из неког удаљеног света.“=
Ако је вољни акт, као што ћемо доцније опширно показати, . састављен из два различна елемента: стања свести, потпуно немоћнога да покреће на рад или спречава, и органских стања која једино имају ту моћ, онда се мора претпоставити да су два догађаја, који су обично симултани, јер су последице једног истог узрока, овде одвојени један од другог. Немоћ делања је један факт. Да ли је и интензитет стања свести (који у сваком случају није трајан). такође факт> Онда би требало узети да су се потребни и довољни услови стекли, али само за овај случај. Да није интензитет једна илузија > Ја сам склон да то претпоставим. Јака жеља, коју неки од ових болесника мисле да осећају, изгледа ми као једна про- | ста илузија њихове свести. Јачина неке жеље је врло релативна
1 Напоменимо даје реч о стању не органа моторних, него ценшара, ма какво се у осталом мишљење имало о њиховој природи и њиховој локализацији.
· 2 Вујад, Аппа!е5 твагсо-рзусћојогтаивв, 100. сН., р. 184.