Učitelj

"206 УЧИТЕЉ

ствар. У оном стању опште апатије, извесан надражај који им из-. гледа јак, у ствари је испод средње јачине, од куда следује неактивност. Доцније ћемо видети, проучавајући стање воље у сомнам· булизму, како су извесни субјекти уверени да само од њих зависи _ да раде, но како их најпосле искуство приморава да признају да "нису у праву и да их њихова свест савршено обмањује.:

На против, кад је један надражај врло јак, нагао неочекиван, - то јест кад у себи сједињује све услове интензитета, онда он најче· шће делује. Видели смо горе како се болеснику повраћа сва енергија да би спасао прегажену жену.

У осталом сваки од нас може да замисли ово стање абулије, јер никога нема ко није преживео оне часове утучености када сви · подстицаји, спољни и унутрашњи, осећаји и представе, остају без последица, остављају нас хладне. То је почетак „абулије“. Има раз· лике само у погледу више и мање између једног пролазног и хроничног стања. ·

Што ови болесници дакле не могу хтети, то долази отуда, · што њихове намере буде у њима само слабе жеље, недовољне да их покрену на рад. Овако се изражавам да би се саобразио свакида· шњем говору, јер неактивност не долази од слабости жеља као простих психичких стања. То би значило судити по спољашности. Свако стање нервног система које одговара извесном осећају или престави, прелази, као што смо раније показали, у толико лакше у покрет у колико је праћено оним другим нервним стањима, ма каква она била, која одговарају осећањима. Од слабости тих стања произилази абулија, а не од слабости жеља, која је само један знак.

Узрок је дакле релативна неосетљивост, општа ослабљеност осетљивости; повређен је осећајни живот, могућност бити узбуђен. А од куда долази само то болесно стање» То је у првом реду физиолошки проблем. Без сумње код тих болесника постоји нека значајна депресија виталних радњи. Она може достићи такав степен, да све способности буду повређене и да индивидуа постане потпуно инертна. То је оно стање које лекари означују именом меланхолија, липеманија, обамрлост, чији су физички симптоми успорење циркулације, сниже телесне температуре и готово потпуна непокретљивост. Ови крајњи случајеви излазе из оквира нашег пред“ мета, али нам они откривају последње узроке немоћијвоље. Свака

1 Види ниже, глава У. 2 Сазнао сам од г. Било-а, да је се овоме болеснику повратила сва активност после јунских дана 1848. и услед емоција које су му они проузроковали.