Učitelj

ИДЕЈЕ Ј. АМОСА КОМЕНСКОГ И ЗАКОН ЕВОЛУЦИЈЕ 365

само живот са зачетцима покретања и осећања; у другом живот, кретање, осећања са зачетцима познавања, у трећем потпуну заокругљеност у свему.

„У почетку је — вели Коменски — човек ништа; самоу утроби мајчиној добија почетак од капље очинске крви. „Па онда шта је то човек пре свега»“ — пита Коменски и овако одговара:

„безоблична и неразумна маса. Послије добија нацрт тела, али без осећања и кретања. После се мало по мало отварају очи, ушии друга чула. Течајем времена испољава се унутрашње осећање, када он сазнаје, да види, чује и осећа. После се јавља расуђивање преко посматрања ствари. Најзад у дужност руководитељке настаје воља, у ком се случају она обраћа неким стварима, а од неких се уклања, Али и у овим засебним степенима лако се опажа поступност, јер се и познавање ствари поступно изводи, као што из дубоког ноћног мрака избија сјај јутарње зоре и докле год живот остаје у телу, све се више додаје телу светлости, све до саме смрти. Таквим начином и дејства су наша у почетку ништавна, слаба, груба и несређена. После, мало по мало, заједно с телесним силама развијају се такође и душевна својства тако, да у току целог живота нема недостатка у предметима за наш рад, предузећа и тежње, и све ово у благородној души увек тежи даље, не знајући границе.

Још је одређенији Коменски при решавању питања: „шта ће нам и због чега се јавља наш први живот у утроби мајчиној»! Да ли због самог себе2 — пита он. — Нипошто, одговара он тамо (т.ј. у утроби мајчиној) све тежи једино да се сформише тело у својству становања душина, ради подесне његове употребе у доцнијем животу, којим се ми наслађавамо под сунцем“.

Коменски с особитом енергијом беседничком свуда заступа ту истину, да човек без васпитања постаје прави звер и да човек треба свему да се учи. „Откуда — пита он, — наш ум може да добије то преимућство, да може сам по себи, без претходне припреме постати савршен> Такав је општи закон свега, што је створено: узимати почетак од ништа и само се поступно уздизати и у погледу суштине и у погледу радњи“.

Коменски толико верује у сталност и универзалност закона развића и поступног усавршавања, да чак тврди, да „ни анђели, који су по свом савршенству најближи Богу, и они не знају све, него поступно успевају у познавању премудрости“. А грешни пад

1 Велика дидактика !.