Učitelj

ДИДАКТИЧКЕ НАПОМЕНЕ О ЛЕПОМ ПИСАЊУ 743

може умирити, онда настају муке, јер бол тражи мир. У истину је срце сасвим без осећаја прама болу. Оно се може запалити, његови се залисци могу подерати, а да се не осјети никакав бол. Шта би било, кад би се бол осјетио код сваког ударца његова» Исто су тако и плућа без осјећаја. Велики дијелови плућа могу се уништити без икаква осјећаја бола, само при томе не смије се поребрица захватити. Неосјетљиве су даље жиле које непрестано раде, као и пречага (дијафрагма) која се покреће при дисању.

Укратко се може рећи: Само су они дијелови тијела осјетљиви прама болу, којима то може бити од користи. Ти су дијелови тим осјетљивији, чим им је потребна већа заштита.

Ст. М. Мијатовић, учитељ.

ДИДАНТИЧЛЕ НАПОМЕНЕ О ЛЕПОМ ПИСАЊУ У НАШИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА.

"По нашим основним школама успех у лепом писању није свуда задовољавајући. То је утврђена истина. Ово је од осетне штете, кад се зна, да основна школа, поред осталог, треба да шири и писменост. Има више узрока, због којих се по нашим основним школама не пише лепо. Ми ћемо само да изнесемо неколико.

1). Лепо писање у основној школи сматра се као споредан предмет. Дато му је по пролраму само два часа недељно. Запостављено је другим важнијим предметима. Школски надзорници на исто слабо обраћају пажњу, па су га због тога и наставници багателисали, или напустили. Зато код већине наставника уђаци пишу бег њиховог надзора и упуства — сами. Ту се много напише, али су резултати хрђави.

2). Има наставника који и сами рђаво пишу. Они немају најпотребнијег услова за успех. Немају очитог примера, на који би се деца угледала у писању. А кад тога немају, онда немају ни правилног критеријума, за упућивање деце у писању, и оцењивање онога што је већ написано. У швајцарским учитељским школама заведени су, од пре две године, нарочити летњи курсеви за спремање наставника и наставница у лепом писању. И код нас би ти курсеви били од користи и потребе.

3). Али нису чести случајеви, да и поред тога што у школи постоји наставник са лепим рукописом и правилним критеријумом у оцењивању истог, опет ђачко писање није задовољавајуће. Томе