Učitelj

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 5697

функционише доста слабо и у ограниченом обиму; и, пре него што је захватио све речи с л на крају речи и слога, он се умртвио, не могући продрети ни у све речи с истим погодбама, ни у све српске крајеве. Чак има приличан број речи где је овај закон упола победио, па се л и претвара и остаје непретворено.

Ова одступања у књижевном језику треба добро знати; и пошто се у томе много греши, изнећемо их овде у целини.

Школеко и провветно кретање у евету

А) У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ

СРПСТВО У УГАРСКОЈ ПОКРЕТ СРПСКИХ УЧИТЕЉА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

У новембру 1910. год. одржата је митрополиска учитељска скупштина у Новом Саду на којој је участвовало врло много учитеља и учитељица из Митрополије Карловачке. На тој скупштини израђен је нацрт школске уредбе или како то ми кажемо пројект закона о народним школама. У тој уредби у главном сређена су ова питања 1. Задатак основне школе са тешњим спољашњим и унутрашњим уређењем; 2. уређење одношаја учитељства према властима и органима; делокруг учитеља у школском раду и животу: тачно обележене дужности; стварање сталних редовних прилика за успешан рад у народном просвећивању; 4. здравственост и уређење односно повишица учитељских плата.

Прошли црквено-народни сабор у Карловцима примио је ову уредбу коју су учитељи израдили, за основу претреса, али није доспео да је целу сврши већ је издвојио само одредбе о повишицама плата и појачким дужностама у цркви те је то решио а остало је остављено за друга времена. Учитељство тамошње било је задовољено у неколико решењем тих питања али каква је вајда била од свега тога кад закључци сабора о томе још нису ни до данас потврђени! О томе „Школски Гласник“, орган срп. народног учитељства у Карловачкој Митрополији овако пише:

А шта радимо мир Кукамо преклињемо и молимо, све то предочавајући, али узаман. Ко још даје што на учитеља... Па и то није све. Учитељи подносе и жртава и то толико огромних, колико