Učitelj

370 УЧИТЕЉ

не ће поднети ни један, па ни најбогатији Србин. Зна се, да сваки учитељ, чија школа ужива државну припомоћ, има права рачунати на лични и скупарински доплатак, који се простире од 200—400, па и више стотина круна. Те доплатке уживају већ многи и многи несрби учитељи. Ми, Срби за то, што нам школе не ће добијати државне припомоћи, нећемо ни уживати доплатака што значи, да се берива сваког од нас са толико стотина круна крње. Код 500 наших српских вероисповедних учитеља, износи та свота годишње 100,000 односно 800.000 К.

Знали смо и знамо ми то, па ипак за то нисмо испод жита радили на томе, да се опћине наше изјасне за тражење државне припомоћи, јер нам је више стало до опстанка школа у духуи карактеру, какве нам их предадоше наши старији. Ми сиротани ето тако одговарамо том народу, који је тако рећи листом устао да протествује против школске уредбе, којом се ишло само за тим, да се учитељству колико толико помогне, а с плећа скину недужни терети.

Од 5. (18.) новембра 1910. године, када је одржана митрополиј. учит. скупштина и, када је нацрт школ. уредбе кроз наше руке прошао, прошло је до данас равно 3 године, па шта дочекасмо 7 Дочекасмо, да ће се поново сазвати сабор и!...

Зато браћо и сестре, не стојмо скрштених руку, да нас сазив сабора не затекне неприправне. Посаветујмо се ма путем својих

_ среских управ. одбора које би безусловно ваљало сазвати у једну заједничку седницу, на којој би углавили план за рад, како би сабором решена питања црквено-појачких дужности и свију пробитака дотације, у колико новим држав. законом од 1913. год. нису таквути, — добили највишу санкцију, а потоме: да порадимо код сабора, како би овог заседања и сав остали део школ. уредбе, као званично решење саборско, дошло до санкције. <

Учитељство трпи и чека, али ако дочека, да његове жеље и“

тежње и овога пута падну у бунар, тада ће му прекипети, па ће потражити помоћи и ослонца онде, где га добије.

Док се санкционисаше многе и многе ствари, па. узаконише и многе, а оборише дотле узакоњене, дотле ето наша учитељска ствар пропаде у бунар. Познавајући пак своје људе, смело и отво-

рено тврдимо, да та наша ствар није пала сама од себе у бунар,

него је немилостиво тамо бачена. | Па, кад смо о томе сви уверени, хоћемо ли за трајање овог