Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 381

рода, који је, према својим етичким особинама далеко, далеко од нас. Зато наш посао и не иде како треба и за то нам и сметње у васпитном реду изилазе сваки час у сусрет. Покојни наш признати књижевник и ненадмашан путописац и хигијенски популизатор, рекао је на једном на своме увек занимљивом предавању, да би данашњу педагогику, која у нас стоји на дрвеним ногама, требало из основа разрушити, па завести нашу националну, која ће се ослањати на наше народне обичаје, на наш живот. По данашњем савременом или модерном нашем схватању у нас се сматра за васпитаног онај, који је финији или досетљивији у „манирима“ или лажама; који је споља углађен, умешан, досетљив или довитљив; који је увек фино обучен, који уме „на ноте“ да говори и да одговара, који уме да се нађе свуда и на сваком месту и где треба и где не треба, који дане проводи у друштву и по састанцима ван своје куће, итд., а радни поштен сељак је неваспитан, јер не уме са сваким да говори, носи гуњ и чакшире, улази с каљавим опанцима у собу и пљује где не треба. По нашим градовима, на рачун тога лажног образовања или наопаког васпитања, данас се распрострла лаж, оговарање, нерад, дугови и луксуз или „мода,“ поред других већих и тежих порока који за овима иду. И сви такви и са таквим особинама сматрају се за образоване, а то је лажно образовање, што је писца навело да о њему размишља и да о томе пише, Наше школе, мале и велике, данас могу да даду само знање, а васпитање и образовање мучно. Зато у нас данас и има доста учених, али мало образованих или васпитаних. А то је дошло свакојако отуда, што нам је у том погледу основ рада погрешан, и што нам је семе пресађено у нашу градину донето из туђе њиве. Рад и поштење стварају заједно карактере, а то треба да је крајња мера васпитању. Без рада и без поштења не може да буде ни 0бразованости. А кад би тога било онда не би било оне лажне 06разованости, које је писац пажљиво покупио, средио и пропустио кроз шибу свога оштрога пера у овој књизи: и то од влада лачких палата и дипломатских тела европских веле-сила, па до варошких траља. У томе је књига занимљива како за васпитаче нашега народа, тако и за све писмене. Ту ће се наћи све оно што из дубине подрива наш културни напредак, па и наш национални опстанак. Износећи ово неколико мимогредних напомена уз ову корисну и лепу књигу, не можемо пропустити, а да опет не поновимо свагдашњу нашу жељу, да је крајње време, да се отпочне васпитање или образовање наше омладине, нашега друштва и народа у сасвим другом правцу, у правцу у коме треба свуда да завлада правда на утук неправде, поштење на уштрб непоштења, рад на штету народа, са свима његовим греховима или пороцима, који са собом оставља у слојевима данашњега друштва, држава и земаља. У то име топло препоручујемо ову књигу читаоцима

овога листа. Ст М.М.