Učitelj

452 УЧИТЕЉ

нас да је оно што је држава до сада установила за просвећивање народа потребно више за сталеже господскога соја, који од писмености и науке живе. Руковођен тим разлозима народ се овде, онде противи и обавезној настави. Али од доба Француске Рево„луције, кад је прокламована девиза: „глас народа глас Сина Божијег“, кад су масе народне почеле да се буде и да траже више светлости својој души, просвећивање народа постало је предмет велике бриге и пажње свих просвећених људи у Европи.

Први Србин, до кога је допро тај поклич о народном про"свећивању онда био је Доситеј Обрадовић. И он га је најсвечаније прокламовао свом народу оваком изјавом својом: „какве вајде има мој народ од тога, што сам ја научен и просвећен човек, кад мој народ живи у мраку, простоти и беди“. Па зато и заповеда себи да започне рад на народном просвећивању. Јер је он још онда увидео (као и ми данас) да су прошла времена оној могућности, кад је од једне просте сељанке једним чином венчања у цркви могла постати спремна попадија или учитељка. Данашња попадија ти учитељка морају имати много више спреме за тај позив. Прошла су времена кад је једном сељаку довољно било да буде здрав и трезвен, па да буде све и сва у земљи, почевши од кмета па до посланика. Данас се од таквога човека тражи да буде и просвећен. Прошла су времена кад се веровало, да све зло долази од Бога, а не од људи. Данас је утврђено да зло долази од незнања и непросвећености. Зна се нпр. да саму Енглеску Наполеонови ратови коштају 23 милијарде динара а Европу 17 милиона људи. Да је та Европа просвећенија била за цело да се не би дала завести "толико усијаном главом једнога војсковође. Зна се и то да наш народ пије годишње око 40 милиона самога алкохола. Да је он просвећенији и да зна колико штетно дејство има алкохол на његово тело, он не би толико трошио на њега. Зна се и то да од „свију галантерија што постоје на свету, две трећине њихове робе постоје само за луксузе, дакле за задовољавање сујете, а једна треЋина за стварне потребе. Да је свет просвећенији, на сваки начин "не би допустио себи да толике жртве приноси том немилостовом идолу — моди.

Од тога доба, од кад је Доситеј прокламовао идеју народ"нога просвећивања, прошло је повише годиница, и ми смо се од њега измакли само толико што имамо Министарство Просвете, школе и учитеље али имамо народ, који се још силом закона натони да иде у школу. То је понајвећи успех, који смо до сада по-