Učitelj

лоши си | 479

и 3). Шта да се ради са децом која у извесним одељењима не могу стати као и са децом, за коју одељења у опште и немар

Поводом овога донесена су ова решења:

1). Да сви наставници раде у одељењима у којима су до сада радила с тим, да се коначни распоред одељења изврши по доласку свих постављених наставника за Прилеп;

2). Да се изврши размештај ученика према старости и спреми у одговарајуће разреде;

3), Да се грађанству саопшти да уписивање деце траје до Нове Године — односно Божићњег распуста — после тог времена прекинути сваки упис;

4). Да се управитељ школа са председником општине постара за потребне школе за смештај деце, која не могу стати у постоје-

ћим учионицама. М.

Куманово, 8. децембра 1913. год. Господине уредниче, |

Ставили сте ми, између осталог, у Вашем писму и захтев, да Вам што пишем о овамошњим приликама, а нарочито о школама и њиховом уређењу или боље њиховом стању у коме се находе. Одмах ћу рећи, да њихово — школско — уређење и прилике не дају лепу перспективу, јер овде у овоме крају „школе“ у правом смислу речи није било. Било је нешто овде, онде, што је носило то име, тај назив, али праве школе не! Био сам присутан једном разговору, у коме сам чуо љутњу једнога господина што људи познаваоци школе горње тврде; ну причање и идеалисање не вреди ни мало онде, где груба стварност боде очи и вапије говорећи: „Види ме, види у потпуној боји, немој се љутити што сам у оваквом незавидном положају. Ја сам морала такви бити, о мени до сада нико нити је могао нити је водио озбиљног рачуна, мени нико ништа или готово ништа није ни могао ни удељивао, мени су бацане најситније мрвице: моја „душа“ није или најмање је припадала мени, њени су задаци били други, ја сам била фирма за извршење тих задатака. Под мојом фирмом живели су: комите, војводе, агенти и други, ја сам им пружала уточиште, а они мени ништа или врло мало; они су у мени дисали и помоћу мене живели, но мој се живот готово гасио, за то сам и доведена до овога | тако рећи, ропца. Али није томе крива моја „душа“ него време или лешше прилике, у којима сам се родила и живела. Моје рухо и мој урес преставници су бедних времена у којима сам живота-