Učitelj

–

514 УЧИТЕЉ

са напорима, прашином, хладноћом, често нечистоћом и темпоралним променама, Шо посшају услед тога врло јака осећања бола, као пратиоци тих физичких процеса. Умор, жеђ и глад, као и друге разне непријатности, стално прате такве процесе и радње. Понављањем тих појава све чвршће се асоцирају органски делови субстанце, а услед тога и ћелице коре великога мозга добијају други распоред, што стоји у вези са реакцијама осећања на све утиске, који стоје у вези са тим радњама и околностима. Тиме се дакле врши једна психофизичка модификација у природи васпитаника. Разноврсност радња и околности спречава да не исчезну осећања понављањем ших радња, шта више осећања се тиме појачавају; јер такви утисци и асоцијације у опште појачавају осећања, те се ова тада јављају интензивнија у свету.

Но ако су такве радње везане са таквим околностима и утисцима да их је тешко појединцу савладати и ако се при том јављају осећања бола, шо ће поједини васпштаник биши приморан да се узајамно помаже са другим васпитаницима. Отуда је неопходно потребно да васпитаници буду у раду заједно, да би се могли и морали узајамно помагати. Морају се створити дакле такве прилике!у којима ће се васпитаници бити приморани, да један другога помажу. Што је више везан бол са радњама то је вишеи интензивније задовољство после таквих радња. Одмарање је много пријатније после умора него иначе, а тако су исто и друга осећања задовољства много интензивније када долазе после осећања бола. Не само то, већ се осећања бола и задовољства везују при том са свима спољним утисцима, који проузрокују та осећања бола или задовољства или их пак омогућавају. Гтрема шоме ће васпитаници при узајамном помагању пријашно ушицати један на другог. Представа онога који је помагао изазива задовољство код онога коме је помогнуто. Ова су осећања код васпитаника, особито код млађих, егоистичне природе, јер један васпитаник помаже другом и ступа сањим у неки однос зато, да би овај њему други пут помогао и што он у тим односима налази извесно задовољство.

Спољашње околности са којима такве радње стоје у вези као

нпр. код игре и рада, не само што су врло различите, него су увек везане с болом или задовољством. Према томе су васпитаници приморани да потпуно буду свесни свих лакоћа и тешкоћа тих радња и спољних околности, које са њима стоје у вези. Они сада могу да разликују оне узроке који доносе бол од оних који доносе задовољство. Ово унутрашње опажање, које се односи на ше лакоће и шешкоће у раду, врло је очигледно, шта више оно је очигледније.

насиља

Мо о а

аса. с а.