Učitelj

516 1 Е УНИТЕЉ

"стављају нам две супротне крајности. Русои Песталоције осуђују апсолутно свако вештачење у настави и доказујупрви да само отац или "неко које виши од човека може бити наставник у истини а други, да "по растанку с мајком треба прибавити детету другу мајку у линности "наставничкој. Ну ни философија и наука нису у том погледу остале ненаглашене јер Х. Спенсер, један од највећих философа и научника ХЈХ века тврди да истински наставник може само бити прави философ.

Тако је и дотле противречно схватило човештво у историском развитку задаћу човекову! И савремени педагошки законодавац 'нашав се пред таквим и толико супротним захтевима, који — то је ван сваке сумње — имају ослонца у самој природи ствари, хотећи да све задовољи и да све исправи што му је престављено као искривљено све је не само искварио него је морао искварити. Јер као што се по себи разуме, никаква сила не може измирити су. протности које се налазе у самој природи ствари. И што је законодавац покушао да учини то што је немогућно, није било без "разлога, није то чинио ни по својој вољи ни по самовољи, него је просто на то присиљен. | Гоњен несавладном тежњом или боље, гоњен несавладним за"носом савремених културних друштава за брзим умним напредовањем од кога се очекује тако исто брзо напредовање у моралном живљењу и у материјалном благостању, педагошки је законодавац против своје воље све фалсификовао на педагошкој области. И нарочито он је фалсификовао природу наставног субјекта схватив детињи, дечачки и младићски дух који је подобан само за бајкеи појезију — као довољно снажан да прими, понесе и асимилује големо искуство рода људског нагомилано у животу човештва у ду гом историском развитку. Или, што је још горе, он је схватио детињи, дечачки и младићски дух као белу таблицу на којој се може исписати све оно што је човештво искусило у дугом историском развитку. А по себи се разуме, да такво схватање својом наивношћу иде до апсурдности.

Са истих разлога педагошки је законодавац, доследан сам себи, био принуђен да са својим фалсификовањем пође даље. Јер, по што за брзо умно развијање у маси нису подесне разнолике индивидуалне подобности наставних субјеката, он је те разлике сасвим превидео и схватио да су сви наставни субјекти у том погледу једнаки, а то је учинио из разлога, што сеу заједничкој настави не може обзирати на индивидуалне природне разноликости.