Učitelj

дописи 705

При подели наставног градива у току године пази се прво на просечну способност ученика. Одмах затим треба се побринути да за понављање обрађеног градива има потребног времена. Понављање има у дечје доба нарочиту важност, пошто дете брзо живи, брзо прима, али брзо и заборавља што је научило. Понављање се не сме поставити на крај године; оно се мора сваког дана, чим се укаже прилика, употребљавати ради везе и удубљивања наставнога градива.

9, За овим се говори о распореду часова, тј. подели наставних предмета на поједине недељне дане. Наведене су најпре законске одредбе по којима се у прве три школске године могу држати највише три, и у доцнији највише четири часа за једно подне, при чему час гимнастике није урачунат само за 7. и 8 разред; даље, заводи се после сваког часа краћа или дужа пуза према трајању учења; згодна промена између наставе која напреже и оне која мање напреже предвиђена је такође као и одредба да се при 0о6лачном времену може одступити од распореда часова, па још занимање које не напреже очи, да се ручни радови као и цртањеи писање одлажу за ведре дане.

Наставни план допуњује ове одредбе на овај начин:

Дневни почетак наставе пре и после подне управља се уопште према локалним потребама. За почетак наставе пре подне у зимско доба треба нарочито имати на уму светлосне прилике. Од почетка децембра до средине фебруара препоручује се да настава пре подне, односно занимање ученика радовима који напрежу видну моћ, не почне пре 82 часова. Резултат тога ипак не треба да је смањивање броја недељних часова испод законског минимума. Где се, као нпр. 6., 7. и 8. разред, настава мора држати по подне 4—5 часова, треба се побринути за довољно вештачко осветљење; међутим, за тај час треба оставити само предмете, који око учениково не напрежу у знатној мери; унапред је искључено цртање и женски ручни рад.

Кад се.у уредби од 7. апр. 1900 прописује да при временом распореду наставних предмета треба да има згодне промене између наставе која напреже и која мање напреже, онда то значи нарочито да се сви тзв. научни предмети не смеју оставити за пре подне, а вештине задржати искључиво за после подне. Предмете који захтевају веће душевно напрезање и свежину схватања треба свакако оставити за часове пре подне; предмети, који траже више техничку уметност, припадају последњем часу пре подне и поглавито часовима по подне. Али то не закључује да и после подне буде рела-