Učitelj

802 УЧИТЕЉ

ној Штампарији. Има већ већи број година од како је наша Академија Наука почела да збира или да скупља народне и књижевне речи за израду једног великог Српског Речника, у коме би се одледало богатство наше терминологије. Народне речи купљене су по самом народу, а књижевне речи купљене су из књижевних списа. Тако је до сада скупљено и сређено преко милијона и неколико стотина хиљада народних и књижевних речи. Збирка је изашла богата и мимо очекивања. Пре него што приступи штампању самог Речника, Академија Наука решила је, да изда Оглед истог, како она мисли да га уреди и да га штампа, те како би на тај начин саслушала мишљења стручних о правом или погрешном путу свога предузећа. Такав је оглед већ готов. Зналачки и са пуно пажње уредио га је г. Момчило Иванић, који је у Академији највише и радио на прикупљању и сређивању ове огромне збирке. Немајући ништа да му замеримо, наша би једина жеља била, да попут овога Огледа што пре видимо одштампан и цео Речник, на коме су сарађивали и многи наши учитељи, те је у толико за нас милији, а већ о његовој неоцењеној потреби и да не говоримо. У то име ми га топло препоручујемо. па

Жил Пајо: Савеши и практична упутства наставницима :: наставницама пре уласка у јаван живош. Превео с француског Никола М. Ракић. 1912. године. Страна 245. осмина. Издање С. Б. Цвијановића, Београд. — Од овога истог писца, истог преводиоца и истог издавача, добили смо раније књигу Васиштање воље, које се може сматрати само као добит у нашој и иначе оскудној педагошко-психолошкој књижевности. Обе су књиге једнаког формата, а и приближне величине. Прва књига обухвата једно деликатно психолошко питање, а друга се бави више практичним стварима. Воља је психолошки мотор који покреће човечији дух и даје импулс целом организму. За то су неки савремени педагози, особито. француски, истој поклонили особиту пажњу, као главној васпитној чињеници, проучавајући је до ситница и расчлањавајући је на неколико важних одељака. Тако је француски педагог Пајо написао: Вастшпање воље, а Т. Рибо, такође признати педагог и члан Академије Наука у Паризу, написао је: Болесши воље.

У колико је Ж. Пајо био у првој књизи теоричар, у толико је у другој практичар. На основу теоријских аксиома, он даје практична упуства наставницима и наставницама пре поласка у јаван живот; дакле у времену, кад наши ђаци Универзитета свршавају философски одсек или кад наши ђаци учитељских школа завршавају своја учења у последњој години. Књига је намењена француским младим наставницима и има пуно ствари које се односе на тамошње прилике, али има и интернационално или општу вредност, те је у толико прилагодна или од вредности и по друге нације,