Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 889

њих школа којима се поверавају будуће вође нације, нагнају на озбиљно проучавање дечје природе и васпитање принципа. Испитавање умне радне способности ученика добило је у наше време особити практични значај зато што неки педагози показују тежњу да групишу ученике по њиховој радној способности и да се занимају са сваком групом посебице, тј. желе да спроведу школску организацију на основу одређивања радне способности. Подстреком овога покрета послужила су мерења заморености од Крепелина и његове идеје, развијање у овом правцу. Он пише: Скраћивање школских занимања може се достићи не само помоћу одбацивања механичке радње памћења, него као што ми се чини, и помоћу деобе ученика по групама на основу њихове радне способности. Разлика радне способности код деце није мања него у одраслих. Зато се рад, који нека деца подносе без штете за себе, код других, можда исто тако способних, јавља као јако напрезање.“ Видимо из овог да је Крепелин подразумевао групирање ученика по њиховој заморености, која за њ, служи као мера радна способности, при којој се мора у обзир узимати количина каквоћа и трајање рада. При таквом груписању може се десити, да се ученици једнаки по способностима разместе у разне групе, јер су опити показали, да се врло способни ученици понекад замарају. врло брзо. Ну практично остварење ове идеје чини нам се већ и по томе неостварљиво, што смо једва у стању да измеримо радну способност најпростијих психичких отправљања, и у опште не располажемо још сигурним начином за одређивање радне способности и најпростијих умних функција. Учитељи, који заступају начело поделе ученика по њиховој радној способности мисле при овом пре свега о способностима и о одређивању радне способности ученика помоћу груписања њиховог по оценама и испитним одговорима, тј. на онај исти традиционални начин, о коме смо већ говорили да они који га примењују ни сами не знају шта раде. Морамо напоменути само то, да радом ученика способност може бити снижена или повишена у току дужих размака времена, у зависности од услова исхране и болесних стања, од утицаја породичних околности и средине, од периодичности развића дечје природе, које се не врши код деце сви узраста у једнакој форми, итд. Ваља напоменути и то, да су читаве педагошке колегије неправилно оцењи-_ вале не само ученике млађега узраста, већ и одрасле младиће који су се одликовали јасно израженим способностима, а то се дешавало само зато, што оцењивање умне радне способности нема још чвр-