Učitelj
УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 1009
САСТАНАК УПРАВЕ УЧИТ. УДРУЖЕЊА ОД 22. МАРТА 1914. год.
Били су: Урош Благојевић, Дим. Соколовић, Дим. Лазаревић, Мих. Станојевић, М. Радоњић, Св. Ивковић, П. Јосимовић, Чед. Тодоровић, Мара Кокановићева, Мих. Сретеновић, Душан Михаиловић, Мих. П. Милошевић, Драг. Младеновић, Ст. У Ђорђевић, Милутин Станковић, Р. Јањушевић, Анта Младеновић, Дим. Пауновић, Гр. Аџемовић, Ђ. Којић, Бог. Вукићевић, Мих. Голубовић, Ник. Богдановић. Бележио, секретар М. Ђ. Станојевић.
|
Прочитан је реферат о понуди г. Мих. М. Стевановића, учит. школ. надзорника, да Удружење откупи и штампа његов превод „Нацрт психологије за васпитаче и учитеље“ од Александра П. Нечајева, професора педагошке Академије у Петрограду. Референти били су г.г. Мих. Станојевић, Дим. Соколовић и Милутин Станковић. Одлучено је, да се понуда г. Мих. М. Стевановића, прими с тим, да се превод да на преглед гл. д-р Миливоју Јовановићу инспектору средњих школа и Радовану Кошутићу професору универзитета. П.
Прочитана је резолуција учитељ. збора у Зајечару и апел, који је упућен просветним људима у Србији и на које се апелује, да се школ. закон што пре реши и побољша материјално стање учитеља јер је то стање такво да се не може више издржати.
Управа налази да је поступак збора умесан, јер питање о преуређењу основ. наставе и побољшању материјалног стања учитељског, треба да интересује све учитеље подједнако, а не само да се све остави на Главни Одбор.
Ш
Поведен је говор о стању у коме се налази рад на остварењу зак. пројекта.
Г. Душан Михаиловић налази, ла је то питање застало и тражи Ванредну Учитељску Скупштину за 15. април тек. год. без икаквог ограничења.
Председник Удружења г. Урош Благојевић, у говору износи своје гледиште и досадашњи начин рада Удружења на остварењу пројекта и не слаже се са назорима г. Михаиловића. Он верује да ствар иде својим током и нада се, да ће г. Министар одржати своју реч и да ће се наше питање повољно решити. Питање о Ванредној Скупштини је окончано, оно је отворено; скупштина се може сазвати, али изгледи су такви, да би сазив исте у ово време, место помоћи могао ствар само да омете. Е
Г.г. Димитрије Лазаревић и Ч. Тодоровић слажу се са говором председника и мишљења су: да треба истрајати до краја правцем којим се је већ пошло, али, да је неодложно потребно, да се од господина министра добије прецизан одговор: Хоће ли