Učitelj

др.

МЕТОДИКА 985

гроша или 100 пара у 1 динар, 10 динара у 1 банку а 20 дин. у 1 златник; или 60 секунада чине !-минут, 60 минута — 1 сахат, 24 сахата — 1 дан, 7 дана — 1 недељу, 30 дана 1 месец; 12 месеца — 1 годину; итд. Да би се, дакле, количина особине неке ствари појмљивије и чулније изразила прибегава се што мањим бројевима чије јединице имају што мању количинску вредност, те се у — ствари — једна иста количина мора исказати помоћу више

(бројева разних имена. Отуда и није тачно речено: разношмени

или вишешмени бројеви, него је тачније рећи рачунање вишецменим количинама.

Партија о разноименим бројевима тј. количинама обухватала је раније сав рачунски материјал. Пошто је уведен у живот иу праксу десетични бројни систем, и метарске мере, то је и рачунање разноименим количинама сведено данас на врло мален обим. Осо-

(бине ствари данас се мере у културном свету метарским мерама;

па и мере вредности и топлоте сведене су према метарским на десетични бројни систем; а у последње време покушава се да се чак и мере трајања сведу према десетичном систему. У животу и саобраћају задржале су се до данас још само понеке мере, нпр. аков, грош, аршин, дан орања, мотика, ланац, и др. Но и оне се све више губе, или се реформишу према метарским, као што је случај. са аковом, који је изједначен са 50 литара, и ако треба да садржи 56 литара или 44 оке.

Данас још сељанке мере тканине своје аршином; дунђери

мере даске цоловима; кад кад чује се хват и стопа, — али је то

претек и тако незнатно, да се не море у обзир узимати, тим пре, што је школа позвана да преда пракси оно што је боље тачније и модерније. Но као да се о томе мало води рачуна. Програм за трговачко-занатске школе прописује: преобраћање старих мера у нове, а у више рачуница рачунају се у мере и количине које то нису нпр. златник и златица. При рачунању у основној школи намерно се избегава име: грош, а учитељ који рачуна и њима убраја се у преживеле. Међутим то није тачно и оправдано, пошто „грош“ живи још и код интелигентних као и код простих и нешколованих, а ако се и замени са 20 пара, увек ће се додати и оно „динарских“ па и у званичним формуларима, што очито упућује на грош и паре чаршиске. Па пошто се у томе види конзерватизам није оправдано не упутити децу да умеју и том мером рачунати. Веома је потребно разликовати мере од њихових множина;

тако је и нпр. динар мера, а златица, златник је множина; пара