Učitelj

968 УЧИТЕЉ ~

тив своје рођене земље. И г. Протић је стао на једно колико правилно, толико и објективно гледиште, с којим се учитељи и сви, који о школи и учитељству мисле као о важним факторима у држави, морају сложити. Награду одређивати по вредности рада по друштвену заједницу. А пошто данас нема пречег ни значајнијег рада од васпитања народне омладине, то се и васпитачима те омладине мора награда повећати, „Вишак и плату никад није штета за државу ни код једног реда чиновника, кад они ту плату заслужују преданошћу и поштењем у раду.“ Иг. Протић мисли да наши учитељи у пуној мери заслужују да се и о њиховим праведним захтевима поведе више рачуна, јер неће бити право да се сами учитељи осете као пасторч д ове земље, јер су у истини најактивнији културни раденици у нашој држави.

Потпуно акцептујемо ову реченицу из г. Протићевог чланка: „Питање о учитељској награди јесте пишање о бољем васиштању народне омладине.“

Нарочито с ова два чланка г. Протић је задужио учитеље.

Од не мање вредности су и две последње расправе о реформи наст. срп. језика и нем. језик у нашим ср. школама. Учитељима ће бити од користи да их прочитају.

Значајан је и чланак ка реформи нар. школа у коме се износи цео рад и процедура око доношења сад закона о оси. школи. С пуно права г. Протић констатује да најлепше и најважније одредбе овога закона нису ни уведене и чуди се зашто се тражи реформа нар. школа. Да, и ми се, готово питамо, зашто кад и ове нисмо у пракси опробали.

Вреди прочитати овај чланак и видети колико је лепих одредаба из овог закона остало неприметне или из нехата или...... ко ће знати због чега.

И најзад на крају књиге износи се преглед рада у мин. просвете за народне и учитељ. школе. Износи се доста плодан рад, рад с планом и вољом изведен. Наша нар. школа и може и мора напредовати кад и из мин. просвете управљају њом с планом, предано, с разумевањем и без истављањи сметњи овом или оном. Наша осн. школа жељна је да се у њој зацари један ред, рад с планом, систем користан, плодан, обилат, који ће само донети користи целој земљи. Да је овај и овакав рад — који нам г. Протић износи продужен и даље сумње нема да би стање нар. и учитељских школа било и боље и да би многе одредбе садашњег закона давно биле корисно дело.

Цела књига г. Протића низ је искрено, објективно, зналачки написатнх чланака о питањима која интересују и увек ће интересо-. вати учитеље. Г. Протић је учитеље овим веома задужио; он њом није тражио популарности, већ је хтео да да свој објективни суд. о питањима о којима сем учитељима, готово нико други није говорио.

Топло препоручујући књигу г. Протића друговима — учитељима, ми г. Протићу на њој најлепше захваљујемо.

Влад. К. П.