Učitelj

Школа и политика 5:

нижа и виша, треба да послужи као канал, кроз који 'Ће се спроводити покрет нове политике. Такав закључак је безумље. Школа никад, ни једног тренутка, не сме бити политичка установа. Ма како племените "биле идеје, које једна друштвена партија проповеда у своме програму, она ни у ком случају не сме од школе правити инструменат за пропаганду свога: режима. Целокупна просветна организација скрхала би се онога дана када би идеја о школи као партијској институцији нашла де Тасјо своју примену. Предста„вимо, на пример, искушење, у које би могла пасти комунистичка странка у некој земљи када би успела да добије у своје руке крму државне управе: пошто «су јој избори дали већину, њени шефови, говорећи у име већине, могли би учинити покушај да се учите„љима и професорима стави у задатак да: се по свима школама одрже предавања о принципима социјализма, · „банкротству старога режима, значају тријумфа новога друштва, и томе слично. Питање је сада да ли би човек могао остати равнодушан према таквој узурпацији властиг Зар се не би савест људска инстиктивно револтирала против таквог грубог насртаја на сло'"боду мисли За ову слободу мишљења и говора, само 7 | 'од француске револуције до данас, просуло је чове-_ чанство потоке крви. Сва је прилика, да та тековина, можемо рећи најсветија тековина историјског прогреса, једном крваво задобивена, неће се моћи никад ишчупати из руку човекових. Увести политику у школу значи дати сигнал за општу дезорганизацију школе. (Само онда то увођење не би било кобно кад би сви људи представљали техничке аутомате који би, као фонограф, понављали оно што им се нареди. Међутим, човек је животиња која најмање трпи туторство и која највише жуди за независношћу. Његове идеје, страсти и уверења су разноврсни као и свет који га "окружује, и никаква дисциплина не би могла спутати његов дух нити укалупити његове поступке. Пре или

после јарам се мора стрести. Из тога разлога ми тражимо неутралну школу

т. ј. школу која под својим кровом неће трпети ни-