Učitelj

226 Учитељ

шког гледишта. У другом делу говори се о жељама и радњама, у трећем о индивидуалним формама воље и карактера, а у четвртом о односу воље и интелигенције.

И овај део књиге третира ствари од огромне важности и значаја како за васпитаче и педагоге тако и за све интелигентне људе, којима је потребно основно психолошко знање у своме позиву.

У немачкој литератури_ ово се дело сматра као класично дело своје врсте.

На крају принуђени смо, на жалост, констатовати да је смрт аутора ове одличне књиге, Ернеста Мојмана, општи и ненакнадими губитак за науку. . Миодраг В. Матић

Јелапиг С. Вагот: Рег Зећшзааћ, Уогзсћјаве 2иг У6!кегуегабћпипо ипа Негђенћгипо еше5з дапегпдеп Рпедеп5 Аигећ Фе Зећше, Млеп ипа Герла, 1909. ХЛ — 286.

Занимљива је чињеница, да су реформатори школских и васпитвих система кадшто људи изван школских кругова. Тако је Русо био сваштар: секретар, писац, музичар; Песталоци је

био богослов, правник, привредник; Фребел је био шумар и_

грађевинар; Спенсер пак инжињер, новинар, економ. Тако и писац горње књиге, која садржи далекосежне предлоге о реформи школства, није по струци школски радник, већ пословни човек, који се годинама занимао школским и васпитним питањима, желећи да постигне помоћу школе међународни мир Писац је пацифиста, као Стед, Паси, Сутнер; он је присталица идеје измирења међу народима, помоћу школског уређења. Приврженик практичног васпитања, писац — који је иначе Словенац — сматра да је свеколика васпитна мудрост концентрисана у начелу: Не учи за школу, већ за живот. Кроз редове

пишчевих предлога провејава дух нових енглеских идеја оства-

рених у приватним интернатима, као што је „Нова Школа“ (Мем '5ећо!) др. Редија, и њихових изданака, немачких и швај-

царских васпитних домова у пољу, т. зв. Гапаеггасћипрзћете. По мишљењу пишчеву, школа мора постати практичнија, >

универзалнија, већма подешена према животу. Због самосталнијег кретања омладине у животу, Баролин предлаже увођење начела рада у школе. Највиши принцип васпитања треба да буде, по Баролину, индивидуалисање. Да би извукао омладину

Ме ас.