Učitelj

.

Књижевни преглед 221

из домаћих неприлика и незгода, Баролин предлаже општу наставу од 4—20. године, у четири одсека по четири године, у општим интернатима са далекосежним специјалисањем. Као главни разлог интернатима, Баролин наводи: да се родитељи ослободе бриге око васпитања деце, пошто се она у родитељској кући. често пута рђаво или никако не васпитају. Интернати би

били државне установе и служили би нарочито за сиромашније

друштвене редове, према начелу, да васпитање деце не бива ради задовољства родитеља, већ ради добивања употребљивих, добро васпитаних државних грађана.

Прихватајући и проширујући идеју пољских васпитних домова, писац предлаже државне васпитне домове, насупрот приватнима. У овим државним васпитним заводима, који би имали изглед и величину пољских имања, омладина би учила, теориски и практично, земљорадњу и сточарство; она би се, према својим склоностима, упућивала у занате и вештине. Тако би постала држава у држави, школска држава, у свима земљама, под заштитом једног система, једне. методе. Ова би држава требала, по могућству, да производи све потребе за свој живот; она би имала да сеје и да жање за своје сврхе, па чак и да гради куће и машине за своје потребе.

Нарочита је одлика пишчевих предлога: да се васпитни систем интернационалише, тако да би у свих народа био исти наставни и васпитни систем, те би ученици могли да се пресељавају и узајамно измењују, ради изучавања туђих језика и познавања других народа. Ово би довело, по мишљењу пиш- · чеву, до измирења народа. Овом циљу би служила и установа „дана мира“, једнога дана у години, кад би се ученицима свију школа истицала велика вредност идеје мирнога развића народа.

Наставни план свих школа имао би универзално обележје;

у свима цивилизованим земљама учили би се исти предмети ·

у истим школама, тежећи истом наставном циљу. Ради изједначења наставе и веспитања, деловале би три сталне комисије: једна за наставно градиво и уџбенике; друга за учила и друга наставна средства, а трећа за наставни план. Сва три одбора радила би на интернационалној основи. Школска држава би, по Баролину, обухватала ове школе: 1) дечју школу, са кое-

дукацијом, од 4—-8. године. Ове школе би замењивале дечја забавишта, и у њима би настава текла у игри и смеху, каоу

~ ~ | 5ђж