Učitelj

Књижевни преглед 229

планова помогло би се измирењу народа; васпитаници би сводим радом покривали трошкове око свога издржавања.

Баролинов школски систем, у главном је сличан енглеском систему васпитања, али је још савременији у томе, што | тражи наставу из ручнога рада у толикој мери, да би васпитаници познавали површно много заната, а темељно би се образовали у једном или два заната. Сем тога, Баролин жели да искористи радну снагу подмлатка, како би се тим покрио један део трошкова око издржавања омладине. |

У погледу педагошког, стручног образовања, Баролин предлаже, да се ово пружа за време великошколске периоде. Само они васпитаници, који су већу средњој школи показали наклоност за наставнички позив, и који су се вежбали у поучавању млађих ученика, примали би се у педагогијум, где би изучавали, поред других, још и ове предмете: упоредну педагогију и познавање наставе и школа у других народа. Обраћала би се пажња, да сви школски типови добију способне наставнике. При примању за наставнике пазило би се на складно телесно развиће питомаца. Да би се избегло шаблонисање, наставнику би требало признати право индивидуалисања, прусжати наставе према личном схватању, вели писац.

Баролинова књига, која садржи покушај државног уреЂења т. зв. пољских васпитних завода и остварења радне школе, као и школске државице, заслужује пажњу свих школских радника у нас. Ну признати се мора, да би извођење ових идеја наилазило на доста тешкоћа. (Ове плодне идеје могле би се остварити, кад би просветни буџет био на првоме месту у држави; кад би сви државници сматрали проблем васпитања подмлатка као најважнији проблем у држави. П. М. Илић

РУСКЕ ПЕДАГОШКЕ КЊИГЕ |

Д-рђ В. Аментљ. Душа ребенка (са 40 илустрација), превод. са 3 немач. издања Ј. Трауринг, 1908 8 стр. 15. Приказујући у „Учитељу“ једну руску педагошку библиотеку г-ђа 3. Р. Стефановић каже, да је немогуће набавити руску књигу из Русије. То је, за данас, нотпуно тачно, пошто је бољшевичка Русија забранила извоз књига у опште, сем издања, које штампа оделење за пропаганду, при комесаријату спољних

%