Učitelj

228 Учитељ

француским материнским школама (бсојев тајегпећев). 2) Од. напуњене 8. до завршене. 12. године, деца би полазила јединствену основну школу у којој би мушкарци били одвојени од женскиња. Главна сврха наставе у овим школама би била: нега карактера и увођење у практична питања живота. Пре подне би била теориска настава, а по подне би било посвећено игрању у пољу, телесним вежбама и спортовима, а донекле и привредноме раду. 3) После навршене 12. године, ђаци би улазили у средњу школу, која би трајала опет четири године, од. 12—16, и делила би се на четири типа: гимназију, реалку, трговачку и пољопривредну школу. У сва четири типа половина. наставног времена употребила би се на предмете општега образовања, а половина би се посвећивала специјалним предметима. ових типова. Језиковна настава била би темељ свеколике наставе у сваком типу. 4) Четврта периода обухватала би доба: од 16.—20. године. То би била велика школа, која би обухватала целокупно човечје знање и пословање. Гимназије би припремале“ за теологију, права, медецинуи философију; реалке за технику, физико-хемију, за уметност и за ратне вештине; средне пољопривредне школе за агрономију, шумарство, сточарство и ру“ дарство; средње трговачке школе изводиле би ученике на ове одсеке велике школе: за трговину, за народну привреду, индустрију, саобраћај. И великошколци би имали прилике да науче по који занат, нарочито по подне. Последња етапа образовања. била би од 20—24. године. Она би била искључиво практична. _ Сваки би питомац добио прилике да ради практично у области“ коју је изабрао за своју струку. За време периоде од 20.—24: . године снаге свих младића, без разлике, имале би да ступе у“ службу државе. За ово време би се младићи вежбали и у вежбама војног карактера, ради одбране земље. _

Као добре стране свога школског система, Баролин наводи: једноликост система наставе и васпитања; смањивање _ времена учења; боља спрема за практичан животи раније ступање свршених великошколаца у продуктиван рад; подједнако развиће тела и духа у васпитлника; избор позива би био олакшан; свако би дете имало могућност да развије своју индивидуалност до највећег савршенства; спојило би се васпитање са. системом народне одбране, без прекида позива и занимања; међународним установљивањем васпитних завода и наставних.