Učitelj
-46. Учитељ
добивених знања. Ако их ученик умедне показати бар наговештајима, полу-реченицама, то се прима као доста од њега и за њега.
Матерњи језик добија у школскоме раду првенство у улози за добијање знања, али као облик оваплоћења, као слика онога што ученици мисле и знају он је сасвим потиснут. Тежећи да у свести ученичкој образује могућно потпун умни видик школа
им не обезбеђује уједно и могућност умног образовања, она их
не учи, шта више, ни умењу владати својим матерњим језиком као средством“ које им је најприступније у оживљавању мисли осећања. Свако учење у вашим основним школама добило је карактер једностран и пасиван: ученици уче у школи да примају али не и да одговарају на разноликост утисака.
Тај непостатак у обучавању не може се оправдати схватањем: да основне школе морају излазити на сусрет потребама радничког сталежа за проширивањем њиховог умног хоризонта, у добијању корисних знања, и да се поред краткоће у року за учење не одговара ни смеру ако се задржава на форми и ако се занима напр. стилистиком. То се мора доста често слушати. Али кад школа не даје примљеним знањима могућности да пређу у активност, у слику, она се тиме одриче _моћног утицаја моторних процеса, чије заустављање показује „штетан утицај и на само примање. Знања која је ученик стекао не спајају се са његовом личношћу, не постају његова својина: његова знања целога века остају сама за се. И цело градиво за образовање, са свом својом разноликошћу и богатством садржине, све то губи своју снагу у пасивном карактеру учења. Школа није постигла свој главни задатак.
Ово тражи нека разјашњења.
Главни је задатак школе умно развијање ученика. Најважније у учењу, — каже професор Мојман, — то је развијање умвих дарова а не само добијање стварних знања. |
Под умним развијањем треба разумети не толико збир или количину знања колико умешност репродуковати их, слободно их исказивати и преносити, наћи ихи изабрати лако, у сваком тренутку, у свом разуму; то је, шта више, умешност користити се својим знањем, практично их применити у исказивању својих сопствених мисли, осећања, жеља и тежња, пе них врста посматрања, доживљавања ит сљ