Učitelj

294 Учитељ

O O O TI LL НЕ нео

веронаука је догматика а не жива историја морала и идеалистичког схватања циљева. живота и т. Д. 10

"Кад приступамо реформи школа обично · полазимо. озга, од универзитета (ми смо баш ових дана решавали то питање!) јер се лакше води оно што је горе но оно што је доле. Међутим „пукотине виших спратова јесу резултат недовољне способности темеља“ (ст. 10)

Велико знање не значи и велики ум; треба правити разлику између „научити“ и „усвојити“. једнога Плинијевог ученика запитаће други Римљанин: „Шта ради наш велики научник Плиније!“ :

— Шта радиг Сво време пише или чита али већином чита.

— Гле молим те,, —- зачуди се овај — једнакс чита и чита. Па кад он мисли2 (ст. 17). ;

Из ове анегдотице најлепше се види пишчева дубока проницљивост и прави значај школ. образовања. Школа је заборавила на васпитање у ужем смислу. У њој је одомаћена лаж, притворство, дресура и сурова спољна дисциплина. Љубав је из школе ишчезла. .. | |

IL. IinonoBH школе. Кад је школа оваква да ли јој плодови могу бити добри 2 Писац одговара негативно. Школа не ствара здраве моралне и културне личности. Она даје блеф и политуру у овом погледу ученици су без грађанског и социјалног васпитања. Алтруизма је мало, егоизма и сувише. Индивидуално добро је изнад социјалног, лична угодност и каријера је дражија и преча од интереса отаџбине. У јавној служби су утрнули морални обзири. На штету богаства заједнице подижу се богаства нојецинана i Pt 15 вала

„Apres nous le deluge“, изгледа. да је девиза баш оних најшколованијих ! = | ·

HL TarujiaddH HaH (ђачки празник). |

Овај је одељак посвећен студентима (руским, наравно, али важи и за наше) где им писац са пуно поетских фигура и живости оцртава задатке у животу: „Студенство је најлепше доба у животу, али не студенство буршаса банчењем и пијанкама, већ студенство које жуди за светлошћу; за: триумфом великих идеја“ (стр. 79). ·„ дивавалонани нова:

ТУ. Смисао живота. leo одељак. је испуњен тужном. историјом студента технолога, који врши самоубиство у тре-