Učitelj

Методика 331

тако "онда, несумњиво, наставници у разговору по сликама морају утицати тако како то тражи сама природа, а то је да се психолошко и физиолошко јединство мора органски спојити са дидактичком методичким јединством. Ако се то узме на ум онда наставник мора дете, кад оно излаже радњу по сликама, да стави тачно у исте такве психолошко- дидактичне погодбе уз које оно на најприроднији начин разговара са друговима. Да се такве згодне погодбе даду наставнику је доста само толико, како сам TO и раније казао, да деци помогне да се маштом пренесу из радње изнете у сликама на хартији у радње које као да се одиста пред њима дешавају. А кад се дотицај на тај начин умисли, почињући од прве радње, и тако даље редом до последње, деца ће је изложити несумњиво лако и слободно, шта више у облику везане тојест сређене приче.

Прелазећи на састављање прича треба пре свега пажњу ученикову упутити на основну мисао и помоћу питања објаснити је и утврдити у његовој свести. У томе случају основна мисао, тако утврђена у свести, одредиће ток излагања осталих предстива, „Представа на коју је скренута пажња лако се асоцира са осталим представама и добија бољи утицај на свезу са осталим.“ !

Даљи је. задатак: да се, тема развије у карактеристичним појединостима. И ту може. учитељева помоћ згодно пристати: Особито у почетку: може се појавити потреба да се ученикова пажња одржи, да се стварање слика и мисли потпомогне, ако одговарају теми, и да се упути процес асимилације који се у дечјој свести извршује. То. се најлакше постиже питањима. И ако се питања састављају и стављају тачно, и ако према основи теку једно за другим и одговарају умноме. градиву ученика, то деца, обично, чине мноштво указивања и понуда озих или оних појединосги за причање. _- Lux

Огновица састава, поступно разлагање И распоред | свих мисли и слика означени су у нацртаним сликама које износе главне моменте у причи. То, разуме се, не може задавати уче-. ницима особитих тешкоћа.

Уз старање за унутрашњу страну дечјег састава, њиховог садржаја, мора се спојити и старање за говорни облик у

: Мојман, „Лекције из експерименталне педагогике“.