Učitelj

332 Учитељ

који деца облаче своје мисли. Учитељ, разуме се, не мора да остане само пасиван посматрач кад ученици бирају речи за изражај својих утисака. и кад из тих речи састављају реченице, и најзад, како ће састављене реченице повезати.

При свем том његова сарадња не мора ићи дотле да пре_лази у упорно наметање деци својих или књишких обрта. У седмој и осмој години, кад почиње школско учење, деца су већ _ стекла извесну говорну готовину. Њихов се говор првенствено састоји из простих реченица, чешће и сложених. Тиме се пре свега треба и користити, па им понудити да причају онако како умеју. Уносећи у њихов језик исправке, давајући им своје речи, обрте, помажући им да везују реченице (деца нарочито у томе погледу пате: они везују реченице понајвише свезама: „после“, „и“, „овда“), уносећи их, дакле, не може се испустити из вида да све то не надмаша дечје схватање, него да одговарг и њиховом начину изражаја. У противноме случају деца лако добијају навику да: оперирају фразама. Децу треба поступно уводити у склоп књижевног језика. Ако се дечји већ свикнути обрти почну без икаква прелаза мењати у нове, ако се деца стану извлачити на висину културно развијенога склопа језика, онда је пометња неизбежна. Сваки је искусан учитељ, несумњиво, посматрао како покаткад ученици раде кад почињу у својим сасгавима примењивати учитељеве скраћене споредне реченице, и у шта се јасна, жива дечја реч претвара. Како често бива да паметно дете које своје саставе свакад пише пажљиво, стане употребљавати обрте њему туђе, и даје сасвим бесми-

слен град. Питања која сам унео као примере за развијање неких тема, и уопште за састављање и излагање по сликама, — могу

се несумњиво. појавити као потреба. Карактер питања — у предметним, психолошким и говорним односима — зависи од дичног искуства ученика, од готовине говорних представа, и других околности, — речју зависи од “величине која може бити једнака за све разреде, за сваку. школу. И формирање питања, које потпуно одговара потребама једне школе, може се показати као неприкладно за друге.

Али у начину излагања учитељевих питања општи су захтеви овакви: питања својом садржином морају се ослањаги на посматрање и лични оглед, не треба му самим питањима