Učitelj

-488 Учитељ

svestrano (kao lepo razvijeno drvo) mi time mislimo na razvijanje Tijegove zdrave duše. Sada duševno razvijanje izlazi samo iz sebe, Tdrudeći se da da formu jednom mladom biću. Кагмјапје, је и suštini, jedan proces emancipovanja, ali napominjemo da tu ponekad ojača i sebičnost, proširujući sferu svoje akcije, svojstvene ovom biću jednostranom, no i neharmoničnom i nezdravom. Kad se dete, ili čovek, razvija kao zdrava jedinka, sa srećnim, harmoTučnim, svestranim napredovanjem, njegovo je razvijanje jedno nužno izrastanje gde on mora bujati i tako izmicati iz ropstva od svog nižeg i pređašnjeg ja. Ovo nije proizvoljni zaključak od poštavljenih ili primljenih premisa. On se izvodi iz onoga što se da “videti u školama o kojima je reč. Nesebičnost, prirodnost, sloboda, spontano samoodricanje deteta je bitna Slika njegovog moralnog :života. Tako obeležena, a uz to i tako jednostavna slika svedoć: prvo da je za pravilno razvijanje neophodno emancipovanje i drugo, da ova škola baš takvo razvijanje i daie. Zato sam ja baš i rasprav'ljao o narožitom preimućstvu dece iz ove vrste škola. Njihovo samopregorevanje, njihova puna samosvest je jedan izvor ovih preimućstava, a drugije izvor ono što njihov izraziti život i oblagorođena osećanja pokušavaju dati. Ali moralni pravac je jedan vi-i “interes, koji je . od dubokog značaja po gledište ove osveštane istine.

Mogao bi izneti još mnozo vrlina i lepota ove škole (još se mora reći buduće škole) ail se moram zadovoljiti i sa ovim, do„dirujući još jednu fipičnilna o obimu Egerijine filosofije o vaspitanju — radost koju deca pokazuju na svome licu i koju nose u svome srcu. Crta blaženosti koja postaje zdravim i harmoničnim razvićem ·ogleda im se u vidu pukog zadovolistva. Ova su deca u mnogom pogledu najzadovoljnija od svih što sam video, te zato moram · zaključiti da se ona vrlo lepo osećaju i đa je vaspitanje postiglo svoj Cilj. Ako koga od njih pogledate malo pažljivije, odmah ćete uvideti osmejak — osmejak kao izraz zadovoljstva i dobrote. Dobrota njihovog srca će se zadržati i po izlasku iz škole, kad budu zarađivali nasušni hleb. Prošle se godine jedan dečak po svršetku “škole pogodi da na jednoi uzdignutoj poljani skuplja kamenje, za vrlo malu nagradu od svega pet penija (pola dinara) dnevno. No njemu posao ipak ne beše ni težak ni dosadan. On iđaše gore„dole, skupljaše kamenje, uvek dobre volje i pevajući narodne pesme, kao ševa.