Učitelj

Ре Бек га Фа 489-

Aktivnost, okretnost, simpatičnost, stvoren i slobodan izgled, samopregorevanje, blagost u duši, radost u srcu, — [0 5: 050– bine koje može razviti ovakva škola, a koje stvarno mogu cvetati па zemljištu i atmosferi njenoj. Te su osobine posledica jednog. vaspitnog pravca koji se jako razlikuje od dosadanjeg, јег 5: ogromne razlike između životne i mehaničke pokornosti, — iz-

među života i mašinerije. | S engleskog Jezd. R. Milinković.

ПСИХОЛОГИЈА Piše: S. Ljubinčić; učitelj. =

O pažnji

— Svršetak —

Često su puta ove teške matirijalne prilike učenika na domu upravo korisne, jer se učenik odvaja boreći se proti njih u savladavanju svojih zadaća. Tim treba istaknuti korisnost skupnog rada, jer je tu najviše prilike da učenik utječe na samog sebe i boreći se proti sveg onog, što bi ga smelo od strane njegovih drugova. on samo jača svoju volju i izgrađuje hotimičnu pažnju.

Zato nije od koristi onaj osobiti obzir bogatih i „nježnih“ roditelia, koji od svoje diece ofklanjaiu sve, što bi ih smelo u njihovom učenju i radu i zatvaraju ih u samice sobe. Takva su djeca obično u školi vrlo osjetljiva i najviše su puta smetnja onim · drugovima, koji bi da rade. Životne su prilike promienljive i čovjek ne može uvijek imati svog komodifeta, nego je često puta prisiljen da u teškim prilikama vrši svoje zvanje. |

Evo šta veli Meumann za svojevolinu pažnju za razliku gdje nje nema: „Gdje je svojevoljna pažnja u infelektualhom radu čovjeka postala femeljna crfa karaktera, fu imamo i tip jake disciplinovane infeligencije, ko,a svoju pažnju potpuno u vlasti drži, · dok je u svim drugim slučajevima samo inteligencija, koja radi popustj.vo i bez reda. i upravlja se po svim mogućnim utliscima з00ра“ („Пи u. Wile «- Su 40), |

Pri ovom obrazovanju samovoljne pažnje od veiike je znamenitosti zakon, koji sliledi iz uvježbavania i čestog napućivanja. Taj: